nasáditi

nasáditi

nasáditi (српски, ћир. наса́дити)[уреди]

Глагол[уреди]

nasáditi, {{{вид}}} непрел.

Категорије: прен.


Облици:

  1. nasaditi [1]
  2. nasaditi, -àđīvam [1]

Значења:

  1. Staviti, nataći. [1]
  2. Postaviti, namestiti kokošku (patku, gusku) na jaja da se izlegu pilići. [1]
  3. Staviti, namestiti razvezane snopove žita oko stožera na gumnu radi vršidbe. [1]
  4. Grubo prevariti, obmanuti, podvaliti. [1]
  5. Stavljati, nameštati razvezane snopove žita oko stožera na gumnu radi vršidbe. [1]

Примери:

  1. Nísi dòbro nasádio mòtiku, vȉš da mi spȁda. [2] Бачинци Шаблон:говор Суботица Равно Село Турија Жабаљ Чуруг Госпођинци Каћ Ново Милошево Меленци Иванда [1]
  2. Mȍž da se na vrškȁru oѕgóra nasȃdi kao nástavak. Избиште [1]
  3. Nasádila je kvȍčku na ćȕrija jája. Шаблон:говор [1]
  4. Ȁjd nasádi jèdnu kvȍčku. Мокрин [1]
  5. Nasádila sam dvȇ kvȍčke, a mȍže bȉti da će mi i tȏ bȉti málko, jebo od mène svȉ vúku, ćérka fȕrt. [2] Шаблон:Govo[1]
  6. Sinoćke sam nasadila jednu kvočku. Јасеново Избиште [1]
  7. Nàsādimo snòpove dóle. [3] [4] Међа Надаљ Мошорин Ковиљ [1]
  8. Do pred kraj prošlog veka vršidba se obavljala konjima na guvnu. Guvno se „nasadi" snopovima sa klasjem okrenutim gore. „Nasad" guvna počinje od periferije prema sredini. [5] Остојићево [1]
  9. Vrhlo se konjima na gumnu. [...] U najboljem slučaju ako se moglo dnevno dva puta „nasaditi". [6] Пивнице [1]
  10. Nȅko je ȉmo baščícu pa nàsādi cvȇće. [7] Свилош Суботица [1]
  11. A sam ga nasadijo! Јасеново [1]
  12. P[a] ȍndak se tȏ bȃca i nasàđīva na gúvno. [8] [9] Ђала Мокрин [1]


Изведене речи:

  1. nasađívati [1]


Синоними:

  1. naglaviti [1]
  2. posaditi [1]


Изрази:

  1. Nasađivati gumno ("pripremati snopove žita za vršenje, stavljati ih na gumno"; "„Ajde, ustajte, ta nikad se nećete naspavati! Treba gumno da nasađivamo”!"). Мокрин [1]
  2. Biti nakrivonasađen ("loše raspoložen, zlovoljan"; "Š njim moraš lepo, on je nakrivo nasađen"). Јасеново Ново Милошево Сенпетер [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. 2,0 2,1 Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  3. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 278.
  5. Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 143.
  6. Глиша Марковић, Како се некада живело у Пивницама. — Рад, 18—19, 1969—1970, 101—110, стр. 105.
  7. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр, стр. 118.
  8. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 535, 536.
  9. Жито. 1988, 208 стр, стр. 140.

Напомене[уреди]