mlȃk

mlȃk

mlȃk (српски, ћир. мла̑к)[уреди]

Облици:

  1. mlak, mláko, mláka [1]

Значења:

  1. Koji je umerene temperature, blago zagrejan. [1]
  2. Neodlučan, neenergičan, pasivan. Иванда[1]

Примери:

  1. Pȓvi cȇđ — pȅre mo, ispȅrem iz jéne vóde, te pȓve, pa drȕgu mláku, pa ȍndak tȅk mȅtem da kȕva, da se iskuvȃva. [2] Избиште Нови Сад Ново Милошево Фаркаждин Иванда [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 316.

Напомене[уреди]