мла̑к

мла̑к

мла̑к (српски, lat. mlȃk)[уреди]

Облици:

  1. млак, мла́ко, мла́ка [1]

Значења:

  1. Који је умеренe температуре, благо загрејан. [1]
  2. Неодлучан, неенергичан, пасиван. Иванда[1]

Примери:

  1. Пр̑ви це̑ђ — пе̏ре мо, испе̏рем из је́не во́де, те пр̑ве, па дру̏гу мла́ку, па о̏ндак те̏к ме̏тем да ку̏ва, да се искува̑ва. [2] Избиште Нови Сад Ново Милошево Фаркаждин Иванда [1]


Референце[уреди]

  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 316.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=мла̑к&oldid=231410”