merov
merov
Именица
[уреди]merov, м
Облици:
Значења:
- Zapreminska mera od 80 oka. Бегеч[1]
- Zapreminska mera od 60 oka. Бегеч[1]
- Zapreminska mera od 40 oka. Бегеч[1]
- Posuda za merenje tečnosti (obično oko 62 litra). [2] Чента Црвена Црква[1]
Примери:
- Berberu moram dati za ovu godinu dva merova žita. [3] Бегеч Црвена Црква [1]
- Šȇs ruknjáci ìšlo je u mérov. [4] Госпођинци [1]
- Da je Žíva Pùcija prodávo ȍsam lȃnaca zèmlje za jènu kr̀maču i ȍsam prasíca i mérov žȉta. [5] [6] [7] [8] Фаркаждин Пачир Дероње Ђурђево Бачка Паланка Санад [1]
- Mérov, tȏ je dvàest čètir kȉle bȉo, pa ìmo je, tàko okrúglo je tȏ bílo, a ìmo je jèdān dȑžak pa se zà to ùvāti. Tȏ se zvȃo mérov. [8] Лалић [1]
- Znáte kàko se zválo stȏ kȋla — mèrōv. [8] Кула Сивац Каћ Меленци [1]
- Tàko se pòmi nje da vȉka „mȅri oko trì jes kȋla”, a mȅri ca i mèrōv su „ȉsto tȏ što i rȕpnjāk sàmo što je baš pòdme re no da ȉma četrdȅs kȋla i okrúgla je — ȉma rȕčke di da ùvatiš”. [9] Тител Надаљ [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Душко Петров, Чента Леополдова Чента. Нови Сад — Зрењанин, 2002, 253 стр, стр. 250.
- ↑ Јован Ердељановић, Срби у Банату. Део 1, Насеља и становништво, Нови Сад (Матица српска), 1986, 385 стр, стр. 381.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 162.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 105, 108.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 19.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 85.
- ↑ 8,0 8,1 8,2 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
- ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.