меров
меров
меров (српски, lat. merov)[уреди]
Именица[уреди]
меров, м
Облици:
Значења:
- Запреминска мера од 80 ока. Бегеч[1]
- Запреминска мера од 60 ока. Бегеч[1]
- Запреминска мера од 40 ока. Бегеч[1]
- Посуда за мерење течности (обично око 62 литра). [2] Чента Црвена Црква[1]
Примери:
- Берберу морам дати за ову годину два мерова жита. [3] Бегеч Црвена Црква [1]
- Ше̑с рукња́ци ѝшло је у ме́ров. [4] Госпођинци [1]
- Да је Жи́ва Пу̀ција прода́во о̏сам ла̑наца зѐмље за јѐну кр̀мачу и о̏сам праси́ца и ме́ров жи̏та. [5] [6] [7] [8] Фаркаждин Пачир Дероње Ђурђево Бачка Паланка Санад [1]
- Ме́ров, то̑ је два̀ест чѐтир ки̏ле би̏о, па ѝмо је, та̀ко окру́гло је то̑ би́ло, а ѝмо је јѐда̄н др̏жак па се за̀ то у̀ва̄ти. То̑ се зва̑о ме́ров. [8] Лалић [1]
- Зна́те ка̀ко се зва́ло сто̑ ки̑ла — мѐро̄в. [8] Кула Сивац Каћ Меленци [1]
- Та̀ко се по̀ми ње да ви̏ка „ме̏ри око трѝ јес ки̑ла”, а ме̏ри ца и мѐро̄в су „и̏сто то̑ што и ру̏пња̄к са̀мо што је баш по̀дме ре но да и̏ма четрде̏с ки̑ла и окру́гла је — и̏ма ру̏чке ди да у̀ватиш”. [9] Тител Надаљ [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Душко Петров, Чента Леополдова Чента. Нови Сад — Зрењанин, 2002, 253 стр, стр. 250.
- ↑ Јован Ердељановић, Срби у Банату. Део 1, Насеља и становништво, Нови Сад (Матица српска), 1986, 385 стр, стр. 381.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 162.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 105, 108.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 19.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 85.
- ↑ 8,0 8,1 8,2 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
- ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.