mastan

mastan

mastan (српски, ћир. мастан)[уреди]

Категорије: прен.одр. вид.бот.


Облици:

  1. másno, másna [1]

Значења:

  1. Koji je pun masti, začinjen mašću. [1]
  2. Lascivna šala. Вршац[1]
  3. Vrsta pogače. [1]
  4. Aljkava, neuredna osoba. [1]
  5. Natrijum-hidroksid. [1]
  6. Uprljan, umazan mašću, umašćen. [1]
  7. Nepristojan, dvosmislen (o rečima). [1]
  8. Koji je pun masti, začinjen mašću. [1]
  9. Caltha palustris. Сусек Свилош[1]

Примери:

  1. Másan ti je tȃj kòlāč, Kȃto, ne vàlja tàko da cúri mȃs i nèmoj tàko da nàmažeš plȅk. [2] [3] [4] [5] [6] Јаша Томић Шимановци Силбаш Змајево Госпођинци Ђурђево Вилово Српска Црња Меленци Елемир Шурјан Бока Неузина Фаркаждин Сакуле Сефкерин Избиште Јасеново Деска [1]
  2. Od òvčijeg mléka je lȅpši, màsnīji sȉr nego krȁvljii. [7] Кикинда [1]
  3. Pa òbično sìtni koláči, nàprave tȏrtu, ili nàpravidu másnu pògaču. Бешка Суботица Турија [1]
  4. I ȏn je skȉno i tȁvan zàbravijo, i òna dòšla dóle, prèpravila másnu sódu i pȍpila. [8] Зрењанин Нови Кнежевац [1]
  5. I ȍnda na krȃj sèla mètli su másne sóde i bȕrādi, i pèrēš rȗke, i gȁziš po slȁmi, di su mètli másne sóde, da nȅ bi se prȉnela bȍlest u drȕga sèla. Дероње [1]
  6. Nòsili smo kȓpa da dȍbijemo sóde másne, da kȕvamo sàpūn. [1]
  7. Pȁzi da kòmšija, kòmšinica kad istrése, da ti ne òbriše sȗd, ȍnda nȇće nam se svȋnje gòjiti, nek tàkāv mástan vrȃti sȗd. Кула Ђурђево [1]
  8. Obično tu bude puno „masnih" izmišljotina. [9] Меленци Ново Милошево Нови Бечеј Кумане [1]


Изведене речи:

  1. masni [1]


Синоними:

  1. maslen [1]


Изрази:

  1. [1]
  2. pòjō bi imásno ćȅbe [1]
  3. pojo bi imasnu opiraču ("isto"). [1]
  4. Ješćeš ti i šunigle imasno ćebe kad si gladan ("kao prekor osobi koja je izbirljiva u hrani"). Сенпетер [1]
  5. biti proždrljiv, lakom na hranu’ Мокрин [1]
  6. pojo bi imasnu štaniclu ("isto"). [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 56, 60.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 136, 144.
  4. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 36, 110.
  5. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 55, 58.
  6. Светлана Малин-Ђурагић, Ћурчијски занат у Ковиљу (рукопис).
  7. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 121.
  8. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 154.
  9. Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 37.

Напомене[уреди]