mȕčiti

mȕčiti

mȕčiti (српски, ћир. му̏чити)[уреди]

Глагол[уреди]

mȕčiti, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. mučiti, -im [1]

Значења:

  1. Podnositi muke, patnje, bol. [1]

Примери:

  1. Nà njivu sam ìšla, rádila sam, mȕčila sam se. Томашевац [1]
  2. I tàko se mȕčili i pȁtili cȅo vȇk. Визић [1]
  3. Mȁlo sam [se] i mȕčio. [2] Дероње [1]
  4. Bílo da se mȕči, al mene mi lȅpši pȕno sȉr od tȍg, još kad je jagȁnče sȉrište, pa tȃj sȉr. [3] [2] Избиште Равно Село Српски Крстур Ново Милошево [1]


Изведене речи:

  1. mȕčenje [1]


Изрази:

  1. ˜ mȕku. — Òni su jȃko mȕčili mȕku, nìsu ìmali pȗt dȍbar ("Òni su jȃko mȕčili mȕku, nìsu ìmali pȗt dȍbar"). Елемир Калуђерово [1]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 234.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 148.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 86.

Напомене[уреди]