му̏чити
му̏чити
му̏чити (српски, lat. mȕčiti)[уреди]
Глагол[уреди]
Облици:
Значења:
- Подносити муке, патње, бол. [1]
Примери:
- На̀ њиву сам ѝшла, ра́дила сам, му̏чила сам се. Томашевац [1]
- И та̀ко се му̏чили и па̏тили це̏о ве̑к. Визић [1]
- Ма̏ло сам [се] и му̏чио. [2] Дероње [1]
- Би́ло да се му̏чи, ал мене ми ле̏пши пу̏но си̏р од то̏г, још кад је јага̏нче си̏риште, па та̑ј си̏р. [3] [2] Избиште Равно Село Српски Крстур Ново Милошево [1]
Изведене речи:
Изрази:
- ˜ му̏ку. — О̀ни су ја̑ко му̏чили му̏ку, нѝсу ѝмали пу̑т до̏бар ("О̀ни су ја̑ко му̏чили му̏ку, нѝсу ѝмали пу̑т до̏бар"). Елемир Калуђерово [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 234.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 148.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 86.