mȃst

mȃst

mȃst (српски, ћир. ма̑ст)[уреди]

Именица[уреди]

mȃst, ж

Облици:

  1. delova, sadrži, mašina’, cink, i, različitih, mast, koristi se, oči, za, podmazivanje, koja, rane’ S, a [1]

Значења:

  1. Istopljeno životinjsko salo. [1]
  2. Gusta materija biljnog ili mineralnog porekla koja obično služi za mazanje tela, obuće, lečenje nekih oboljenja, podmazivanje delova mašina i sl. [2] Ђурђево Томашевац[1]
  3. Mast koja sadrži živu. [3] Госпођинци[1]

Примери:

  1. Nàmažēmo dòbro plȅk, mȅtemo tȏ, nàmestīmo, pòtapkāmo, góre mȃsti. [4] [2] [5] [6] [7] Арадац Лаћарак Сремска Каменица Стари Сланкамен Суботица Турија Ченеј Госпођинци Ђурђево Нови Сад Ђала Банатско Аранђелово Санад Меленци Томашевац Избиште Вршац Јасеново Деска Батања [1]
  2. Lȅba, i mȃsti, i pàprike. Дероње [1]
  3. Ȏn je dȁo kántu mȃsti i slànine. Војка [1]
  4. Ȍndak istȍpimo mȃs, i ȍnda prȅlimo sa vrȅlom mȃšćom tȅ kobasȉce. [8] [2] [9] Вршац Арадац Зрењанин Итебеј Међа Јаша Томић Шурјан Бока Неузина Томашевац Фаркаждин Чента Баранда Сефкерин Иланџа Долово Избиште Крушчица Батања [1]
  5. Ako već imaš neke mašine, treba da ti je uvek pri ruci tovotna mast. Бегеч [1]


Синоними:

  1. mašća [1]


Изрази:

  1. òde ˜ u prȍpast ("nešto je bespovratno izgubljeno, propalo"). Ново Милошево [1]
  2. Biti namazan svimmastima ("biti lukav, prevejan"). Ново Милошево [1]
  3. curi mu ˜ iz dupeta ("biti lukav, prevejan"). [1]
  4. na uši mu curi ˜ ("ne čuti dobro"). [1]
  5. cediti ˜ nekome ("kinjiti, mučiti nekoga"). [1]
  6. ko ne čuva vodu, ne čuva ni ˜ ("u odnosu prema sitnicama ogleda se odnos prema krupnim stvarima"). Ново Милошево [1]

Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 78.
  3. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 126, 184.
  4. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 84, 363.
  5. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 46, 47.
  6. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 17, 45, 150, 157.
  7. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 58, 60.
  8. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 84, 361.
  9. ↑ Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=mȃst&oldid=562124”