lala

lala

lala (српски, ћир. лала)[уреди]

Именица[уреди]

lala, м

Категорије: хип.


Облици:

  1. lȃla Вршац Јасеново, ла́ла [1]
  2. lála Тараш [1]
  3. lȃla Јасеново [1]
  4. lȃla Вршац [1]
  5. lȃla Вршац Јасеново [1]

Значења:

  1. Starija muška osoba. [1]
  2. Otac. [1]
  3. Deda. [1]
  4. Svekar. [1]
  5. Stariji brat. [1]
  6. Dever. [1]
  7. Stric. [1]

Примери:

  1. Fala ti, lalo, za sve što si za nas uradio. [2] Ченеј [1]
  2. Vòdijō me lála na vášar. [3] Пачир Турија Ђурђево Ковиљ Нови Кнежевац Мокрин Ново Милошево Меленци Тараш Деска [1]


Синоними:

  1. lalica [1]


Облици:

  1. lȃla Вршац Јасеново [1]

Значења:

  1. Otac. [1]

Примери:

  1. Vòdijō me lála na vášar. [3] Пачир Турија Ђурђево Ковиљ Нови Кнежевац Мокрин Ново Милошево Меленци Тараш Деска [1]


Именица[уреди]

lala, ж

Категорије: бот.


Облици:

  1. lȃla Јасеново, ла́ла [1]
  2. lȃla Јасеново, ла́ла [1]

Значења:

  1. Vrsta biljke iz familije ljiljana Tulipa gesneriana. [4] Платичево[1]
  2. Ukras na odeći u obliku cveta lale. [1]

Примери:

  1. Pȓvo mi je bíla vȉsibaba, cvȅtala, pa ȍndak je cvȅto šàfrān, pa ȅvo sȁd zùmbul, pa lále, pa òvaj zȋmski šéboj, stȃri zȋmski šéboj ȉma, lále. [5] [6] [2] Велики Гај Сусек Свилош Пачир Турија Госпођинци Ђурђево Ново Милошево Меленци Тараш Елемир Шурјан Бока Неузина Деска Ченеј [1]
  2. Stȁvi kòjī strȗk lále u vázu. Бачинци [1]
  3. Lále sȁde su pȍčele rástiti, čȁšice su se rȁscvetale, krȉnovi rástu. Нови Сад [1]
  4. Tȅla je da je prȁvim bùkēt od nȁšeg cvȇća, pa sam mètula rúže, lále, nèki karànfil i málko lȋšća da bȉde lȅpči. Јаша Томић [1]
  5. Ukrašavane su [čakšire] šarama (ruže, lale i dr.) od „berlinea”. [7] Јарковац [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  3. 3,0 3,1 Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 65.
  4. Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 5.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 316, 528.
  6. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 129.
  7. Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 94.

Напомене[уреди]