lȃđa

lȃđa

lȃđa (српски, ћир. ла̑ђа)[уреди]

Именица[уреди]

lȃđa, ж

Значења:

  1. Veći plovni objekat koritaste osnove koji služi za prevoz ljudi i tereta, brod. [1]
  2. Rečni čamac. Јасеново Ловра[1]
  3. Središnji deo crkve. Орловат[1]

Примери:

  1. Tȕ dȍle je bíla lȃđa na prìstanīštu. Сремска Каменица [1]
  2. Nȅkad, kòja je ìmala nȍvaca sȅdne nà lāđu. Нови Сад [1]
  3. Jȃ kao déte se sȅćam kad je bíla prúga, žèljēznica pòšla, pa kad su lȃđe pȍčēle da ìdu, òne lȃđe što su vúkli kònji i ljȗdi, ȍbalom, kad je pȓvi vìjōn lètijo dèsētē, jèdanēstē gȍdine. [2] [3] [4] [5] [6] Ђала Черевић Сремска Митровица Суботица Ђурђево Нови Сад Нови Кнежевац Санад Кикинда Ново Милошево Итебеј Међа Бока Орловат Чента Баранда Панчево Избиште Јасеново Помаз Ловра Деска [1]


Синоними:

  1. brod [1]


Изрази:

  1. Kelner na bečkojlađi ("zaludna osoba"). [1]
  2. šta si tužan, ko da su ti svelađe potonule? Јасеново [1]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 83, 84, 98.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 26.
  4. Марија Шпис-Ћулум, Из лексике Помази и Чобанца (код Сентандреје), рукопис.
  5. Жито. 1988, 208 стр, стр. 95.
  6. Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 110.

Напомене[уреди]