ла̑ђа
ла̑ђа
ла̑ђа (српски, lat. lȃđa)[уреди]
Именица[уреди]
ла̑ђа, ж
Значења:
- Већи пловни објекат коритасте основе који служи за превоз људи и терета, брод. [1]
- Речни чамац. Јасеново Ловра[1]
- Средишњи део цркве. Орловат[1]
Примери:
- Ту̏ до̏ле је би́ла ла̑ђа на прѝстанӣшту. Сремска Каменица [1]
- Не̏кад, ко̀ја је ѝмала но̏ваца се̏дне на̀ ла̄ђу. Нови Сад [1]
- Ја̑ као де́те се се̏ћам кад је би́ла пру́га, жѐље̄зница по̀шла, па кад су ла̑ђе по̏че̄ле да ѝду, о̀не ла̑ђе што су ву́кли ко̀њи и љу̑ди, о̏балом, кад је пр̑ви вѝјо̄н лѐтијо дѐсе̄те̄, јѐдане̄сте̄ го̏дине. [2] [3] [4] [5] [6] Ђала Черевић Сремска Митровица Суботица Ђурђево Нови Сад Нови Кнежевац Санад Кикинда Ново Милошево Итебеј Међа Бока Орловат Чента Баранда Панчево Избиште Јасеново Помаз Ловра Деска [1]
Изрази:
- Келнер на бечкојлађи ("залудна особа"). [1]
- шта си тужан, ко да су ти свелађе потонуле? Јасеново [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 83, 84, 98.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 26.
- ↑ Марија Шпис-Ћулум, Из лексике Помази и Чобанца (код Сентандреје), рукопис.
- ↑ Жито. 1988, 208 стр, стр. 95.
- ↑ Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 110.