Пређи на садржај

léći

léći

léći (српски, ћир. ле́ћи)[уреди]

Глагол[уреди]

léći, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. léže se, leći [1]

Значења:

  1. Donositi na svet mlade polaganjem jaja (o pticama i insektima). [1]
  2. Proizvoditi mladunčad živine u inkubatoru. [1]
  3. Donositi na svet mlade polaganjem jaja (o pticama i insektima). [2] Каћ Српски Крстур Перлез Сефкерин[1]
  4. Dolaziti na svet leženjem. [1]

Примери:

  1. Ȍnda dèca tr̀če pa kȕ pe pa pìjūču — da se dòbro légu kvȍčke. Мартонош [1]
  2. Posȉpadu se déca sa žȉtom i kukurȗzom da ȉmamo kvȍčke, da nam léžu pȉliće. [2] [3] Вршац Суботица Каћ Српски Крстур Нови Кнежевац Мокрин Житиште Фаркаждин Иланџа [1]
  3. Mláda mȁtica posle nȅkoliko dána ìzlēže pred svòju kȍšnicu, pȃri se sa truntášom, i ȍnda pòstane òplođena i léže drȕge pčȅle. Меленци [1]
  4. Počeli su da se legu ćurići. Каћ [1]
  5. Tȗ se bȕbe léžu. [2] Сефкерин [1]
  6. Pȉlići se légu. Српски Крстур [1]


Изведене речи:

  1. se [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 206.
  3. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 145.

Напомене[уреди]