lèpinja
lèpinja
lèpinja (српски, ћир. лѐпиња)[уреди]
Значења:
Примери:
- Mȅtemo, stòji dvȃ sȃta ȕ peć, ȍnda vȁdimo ìs pećke pa ȕmijemo lȅbac, mȅtemo ù špajz: pȇt-šȇs lȅbōva i cìpovki (mȃli lȅbac, tȏ se zòve cipȏvka) i dvȇ lèpinje (zȁviju se u čàršav, mȅtedu se dìgodeka u àljine — jàstuk jel kàkvi kóžu, da òdmekne). Зрењанин [2]
- Kad raséčēš vrúću lèpinju i stȁviš u srèdinu mȃsti i pàprike, nȇma bȍlje pòslastice. Лаћарак [2]
- Lála im je ȍpsovo lèpinju bèćārsku po bànācki. Инђија [2]
- Od òtog tȇsta za lȅbac što sam umésila òdvadim za lèpinju i kad i tȏ nàmestim, ȍndak pèčem zȁjedno u fùrunu. [3] [4] [5] Јаша Томић Бачинци Сусек Свилош Черевић Буђановци Суботица Мол Кула Бегеч Нови Сад Каћ Ђурђево Мокрин Башаид Меленци Тараш Елемир Арадац Итебеј Орловат Томашевац Црвена Црква Ловра Деска [2]
Референце[уреди]
- ↑ Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 93.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 186.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 188.
- ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 399.