лѐпиња
лѐпиња
лѐпиња (српски, lat. lèpinja)[уреди]
Значења:
Примери:
- Ме̏темо, сто̀ји два̑ са̑та у̏ пећ, о̏нда ва̏димо ѝс пећке па у̏мијемо ле̏бац, ме̏темо у̀ шпајз: пе̑т-ше̑с ле̏бо̄ва и цѝповки (ма̑ли ле̏бац, то̑ се зо̀ве ципо̑вка) и две̑ лѐпиње (за̏вију се у ча̀ршав, ме̏теду се дѝгодека у а̀љине — ја̀стук јел ка̀кви ко́жу, да о̀дмекне). Зрењанин [2]
- Кад расе́че̄ш вру́ћу лѐпињу и ста̏виш у срѐдину ма̑сти и па̀прике, не̑ма бо̏ље по̀сластице. Лаћарак [2]
- Ла́ла им је о̏псово лѐпињу бѐћа̄рску по ба̀на̄цки. Инђија [2]
- Од о̀тог те̑ста за ле̏бац што сам уме́сила о̀двадим за лѐпињу и кад и то̑ на̀местим, о̏ндак пѐчем за̏једно у фу̀руну. [3] [4] [5] Јаша Томић Бачинци Сусек Свилош Черевић Буђановци Суботица Мол Кула Бегеч Нови Сад Каћ Ђурђево Мокрин Башаид Меленци Тараш Елемир Арадац Итебеј Орловат Томашевац Црвена Црква Ловра Деска [2]
Референце[уреди]
- ↑ Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 93.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 186.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 188.
- ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 399.