kvočka

kvočka

kvočka (српски, ћир. квочка)[уреди]

Именица[уреди]

kvočka, ж

Категорије: об.прен.погр.


Значења:

  1. Vrsta božićnog kolača; ukras od testa na božićnom kolaču. [1]
  2. Isto. [1]
  3. Isto. Стари Сланкамен[1]
  4. Sazvežđe Vlašići, Plejade. [1]
  5. Lenja žena. Ново Милошево Тараш Вршац[1]

Примери:

  1. Nasádila sam dvȇ kvȍčke, od òne drȕge dvȇ otprȇ sam prȍdala pȉliće. [2] [3] [4] [5] [6] [7] Јаша Томић Бачинци Сусек Свилош Черевић Платичево Суботица Пачир Госпођинци Ченеј Ђурђево Каћ Нови Сад Српски Крстур Нови Кнежевац Мокрин Ново Милошево Башаид Итебеј Меленци Тараш Шурјан Бока Неузина Вршац Избиште Помаз Ловра Деска [1]
  2. Nasádila sam kvȍčku, al níje dòbro sèdila, izvèla je od tȍlki jája sàmo sȅdmoro pilíća. Лаћарак [1]
  3. Kvȍčka lèži nà jāji, léže pȉliće. Ђала [1]
  4. Óvde nàpravi u drȕgima kvȍčku i pȉliće, nà trećēm nȅ znam nȅšto drȕgo od, štȁ smo dȑžāli ù kući, tȏ je sò tīm mȁma prȁvila. Суботица [1]
  5. Onda se napravi jedna pogača, ta se ispipala tako s rukama, i to bila kvočka. I to se polilo s medom. [8] [5] [9] Помаз Черевић Стари Сланкамен Мартонош Стапар Нови Сад Ново Милошево [1]
  6. Tȍ je kàdgod bílo, kvȍčka se zvála. Буђановци [1]
  7. Sami njihovi nazivi [...] „kvočka i pilići” [...] kao i mnogi drugi nazivi božićnih kolača jasno ukazuju na njihovu ulogu u ciklusu božićnih praznika. [10] Бегеч [1]


Изрази:

  1. skupili se oko nje ko pilići okokvočke Јасеново [1]
  2. ironVoli ga ko ˜ uzicu Јасеново [1]
  3. kvocati ko ˜ [1]
  4. sedeti ko ˜ Каћ [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 99, 116, 166.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 61, 206.
  4. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 55.
  5. 5,0 5,1 Марија Шпис-Ћулум, Из лексике Помази и Чобанца (код Сентандреје), рукопис.
  6. Жито. 1988, 208 стр, стр. 139.
  7. Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 21, 240.
  8. Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 94.
  9. Жито. 1988, 208 стр, стр. 146.
  10. Мила Босић, Житарице у плодоносној магији код Срба у Војводини. — Рад, 31, 1988—1989, 171—193, стр. 176.
  11. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).

Напомене[уреди]