квочка

Квочка је кокошка која седи на јајима,да бих их угрејала.То траје 21 дан,док се пилићи не излегну из јаја.

квочка (српски, lat. kvočka)[уреди]

Именица[уреди]

квочка, ж

Категорије: об.прен.погр.


Значења:

  1. Врста божићног колача; украс од теста на божићном колачу. [1]
  2. Исто. [1]
  3. Исто. Стари Сланкамен[1]
  4. Сазвежђе Влашићи, Плејаде. [1]
  5. Лења жена. Ново Милошево Тараш Вршац[1]

Примери:

  1. Наса́дила сам две̑ кво̏чке, од о̀не дру̏ге две̑ отпре̑ сам про̏дала пи̏лиће. [2] [3] [4] [5] [6] [7] Јаша Томић Бачинци Сусек Свилош Черевић Платичево Суботица Пачир Госпођинци Ченеј Ђурђево Каћ Нови Сад Српски Крстур Нови Кнежевац Мокрин Ново Милошево Башаид Итебеј Меленци Тараш Шурјан Бока Неузина Вршац Избиште Помаз Ловра Деска [1]
  2. Наса́дила сам кво̏чку, ал ни́је до̀бро сѐдила, извѐла је од то̏лки ја́ја са̀мо се̏дморо пили́ћа. Лаћарак [1]
  3. Кво̏чка лѐжи на̀ ја̄ји, ле́же пи̏лиће. Ђала [1]
  4. О́вде на̀прави у дру̏гима кво̏чку и пи̏лиће, на̀ треће̄м не̏ знам не̏што дру̏го од, шта̏ смо др̏жа̄ли у̀ кући, то̑ је со̀ тӣм ма̏ма пра̏вила. Суботица [1]
  5. Онда се направи једна погача, та се испипала тако с рукама, и то била квочка. И то се полило с медом. [8] [5] [9] Помаз Черевић Стари Сланкамен Мартонош Стапар Нови Сад Ново Милошево [1]
  6. То̏ је ка̀дгод би́ло, кво̏чка се зва́ла. Буђановци [1]
  7. Сами њихови називи [...] „квочка и пилићи” [...] као и многи други називи божићних колача јасно указују на њихову улогу у циклусу божићних празника. [10] Бегеч [1]


Синоними:

  1. дадиља [11] Српска Црња Итебеј Иланџа Чента Дебељача Сефкерин [1]
  2. квоцалица Черевић [1]


Изрази:

  1. скупили се око ње ко пилићи ококвочке Јасеново [1]
  2. иронВоли га ко ˜ узицу Јасеново [1]
  3. квоцати ко ˜ [1]
  4. седети ко ˜ Каћ [1]

Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 99, 116, 166.
  3. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 61, 206.
  4. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 55.
  5. ↑ 5,0 5,1 Марија Шпис-Ћулум, Из лексике Помази и Чобанца (код Сентандреје), рукопис.
  6. ↑ Жито. 1988, 208 стр, стр. 139.
  7. ↑ Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 21, 240.
  8. ↑ Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 94.
  9. ↑ Жито. 1988, 208 стр, стр. 146.
  10. ↑ Мила Босић, Житарице у плодоносној магији код Срба у Војводини. — Рад, 31, 1988—1989, 171—193, стр. 176.
  11. ↑ Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=квочка&oldid=693858”