kveč
kveč
kveč (српски, ћир. квеч)[уреди]
Именица[уреди]
kveč, м
Облици:
Значења:
- Sprava za muljanje grožđa. [1]
Примери:
- Ȍnda imádu, mȋ kȃžemo kvȅč, kòji mȗlja grȏžđe, gnjȇči. [2] Буковац [1]
- Obrano grožđe prvo ide u kveč, pa onda u pres. [3] [2] Ковиљ Нештин Мартинци Сусек Свилош Черевић Вогањ Јарак Врдник Лединци Хртковци Платичево Сремски Карловци Обреж Чортановци Голубинци Угриновци Бечмен Стари Сланкамен Сента Србобран Турија Деспотово Чуруг Равно Село Госпођинци Товаришево Жабаљ Ђурђево Каћ Бачка Паланка Бегеч [1]
- Ȉmamo ònāj kvȅč, tȍ ȉma rȕčku [...], ȍndak tȕ ȉma tòčak, òkreće, a tȕ ȉma òna dvȁ váljka koja mȅlju, i ovàko ȍkolo ȉma sȁnduk ònaj, i tȏ se kvȅča. Бешка [1]
Именица[уреди]
kveč, м
Значења:
- Tanak, piskutav glas, krik. [1]
Примери:
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
- ↑ Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).