квеч

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

квеч

квеч (српски, lat. [[kveč {1}]])[уреди]

Именица[уреди]

квеч, м

Облици:

  1. карта 5, квѐча [1]

Значења:

  1. Справа за муљање грожђа. [1]

Примери:

  1. О̏нда има́ду, ми̑ ка̑жемо кве̏ч, ко̀ји му̑ља гро̑жђе, гње̑чи. [2] Буковац [1]
  2. Обрано грожђе прво иде у квеч, па онда у прес. [3] [2] Ковиљ Нештин Мартинци Сусек Свилош Черевић Вогањ Јарак Врдник Лединци Хртковци Платичево Сремски Карловци Обреж Чортановци Голубинци Угриновци Бечмен Стари Сланкамен Сента Србобран Турија Деспотово Чуруг Равно Село Госпођинци Товаришево Жабаљ Ђурђево Каћ Бачка Паланка Бегеч [1]
  3. И̏мамо о̀на̄ј кве̏ч, то̏ и̏ма ру̏чку [...], о̏ндак ту̏ и̏ма то̀чак, о̀креће, а ту̏ и̏ма о̀на два̏ ва́љка која ме̏љу, и ова̀ко о̏коло и̏ма са̏ндук о̀нај, и то̑ се кве̏ча. Бешка [1]


Синоними:

  1. буљача [1]



Именица[уреди]

квеч, м

Значења:

  1. Танак, пискутав глас, крик. [1]

Примери:

  1. Чу̏јем кве̏ч из ва̏ше со̏бе, бе́ба се пробу̀дила. [4] Ченеј [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  3. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  4. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).

Напомене[уреди]