kuma

Пређи на навигацију Пређи на претрагу

kuma

kuma (српски, ћир. кума)[уреди]

Именица[уреди]

kuma, ж

Облици:

  1. -o, -a [1]

Значења:

  1. Ona koja prilikom krštenja drži dete i daje mu ime. [2] Бегеч Вршац Ченеј[1]
  2. Ženska osoba svedok na venčanju. [1]
  3. Udata ženska osoba koja nosi kumove darove. [1]
  4. Poklon (meso, kolači, torte) koji donese kum na svadbu. [1]
  5. Kumova mati. Ђурђево[1]
  6. Kumova supruga. [1]
  7. Ona koja reže slavski kolač. [1]
  8. Reč kojom se oslovljava nepoznata ženska osoba (obično Ciganka). Вршац[1]

Примери:

  1. Ȍndag da isprȁtu kȗma, i starójka, i kúmu. [3] [4] [5] [2] Јасеново Визић Пачир Кула Турија Равно Село Жабаљ Чуруг Госпођинци Бегеч Итебеј Кумане Меленци Јаша Томић Шурјан Бока Неузина Вршац Павлиш Избиште Ловра Ченеј [1]
  2. Prȋđe đuvègija i udàvača, i kȗm i kúma. Жабаљ [1]
  3. Debela kuma je kumova strina, sestra od strica — ako je udata — ili mati, ako kum nije oženjen. Na dan svatova uveče dolazi s kumom i donosi „kumovske kravalje" i darove, pa ostaje u svatovima sve do pred „praćenje” kuma kući ( — NM NB Km Me) [ŽOBan 149]. [6] [1]
  4. Kumovski kravalj je morao da bude najlepši i najveći. Činilo ga je pečeno ili živo prase, jagnje, petao ili guska, kao i kolači […] Po kumov kravalj, tj. po „kravaljnoše” ili „debele kume” u severnom Banatu išli su svirci i buklijaš. [7] [1]
  5. Dòšo si bres kúme? Tàki kȗm mi nè treba. Ȍma da si ìšo po kuma Désu. [4] Јаша Томић Суботица Пачир Мол Турија Равно Село Жабаљ Чуруг Госпођинци Ђурђево Ново Милошево Шурјан Бока Неузина Вршац Ловра Деска [1]
  6. Bȉću kúma za Svètog Sávu. [2] Ченеј [1]


Изведене речи:

  1. kúmin [1]


Изрази:

  1. Kȗm gólja, izgòrelakúma, izgòro kȗm ("uzvik kojim deca podstiču kuma u svatovima da baca novac"). Сефкерин [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  3. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 139.
  4. 4,0 4,1 Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 75.
  6. Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 52.
  7. Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 149.

Напомене[уреди]