krtan
krtan
krtan (српски, ћир. кртан)[уреди]
Именица[уреди]
krtan, м
Облици:
Значења:
- Mladoženjin drug, svat koji uoči svadbe posećuje devojčinu kuću, donosi darove u hrani i piću, i svojim šalama razveseljava svatove. [1]
Примери:
- kad budu neki svatovi, uporedo sa njima, grupa seoskih momaka šaljivdžija takođe prave svatove. U njima bude do desetak muškaraca. Učesnici tih svatova zovu se krtani. krtani imaju i mladoženju, i mladu, obično mlađeg muškarca koga našminkaju i obuku u ženske haljine. Oni zajedno sa pravim svatovima, samo u posebnim kolima, idu po devojku i za sve vreme svatova izvode svoje ludorije, šale, dosetke. [2] [1]
- Oni [mladoženjini drugovi] su odnosili mladi venčanicu za sutrašnje venčanje, pa i dogovoreno piće i ovcu koje je svekar slao po dogovoru kao dar pomoć svom prijatelju. U severnoj Bačkoj nazivaju ih „čorbari”, „uvečari”, a u južnoj Bačkoj „krtani”. [3] [1]
- Glavne svatovske funkcije u momkovoj familiji su: […] fiferi i krtani (momkovi drugovi). [4] [1]
- Kada se vraćaju svatovi sa devojkom, krtani treba prvi da stignu momačkoj kući. [5] Гргуревци [1]
- Kr̀tani — tȏ su ònī što se ȕveče krȇnu ko[d] dèvojačke kȕće. Врдник [1]
- Ȅ, ȍndak kada se zàkāžu svȁtovi, ȍndak ȕveče dȏđu kod mlȃde kr̀tani. [6] Бешка Јамена Свилош Сусек Черевић Шимановци Бегеч [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Радивој Прокопљевић, Чудесна моћ сремске клепетуше. Рума (Српска књига), 2002, 150 стр, стр. 96.
- ↑ Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 54.
- ↑ Весна Марјановић, Прилог проучавању промена у циклусу свадбених обичаја Срема на примеру села: Јаково, Бољевци, Стари Сланакамен, Нови Карловци, Стари Бановци. — Рад, 31, 1988—1989, 195—204, стр. 196.
- ↑ Мирјана Малуцков, Збирка пешкира у Војвођанском музеју. — Рад, 31, 1988—1989, 205—286, стр. 223.
- ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 365.