кртан
кртан
Именица
[уреди]кртан, м
Облици:
Значења:
- Младожењин друг, сват који уочи свадбе посећује девојчину кућу, доноси дарове у храни и пићу, и својим шалама развесељава сватове. [1]
Примери:
- кад буду неки сватови, упоредо са њима, група сеоских момака шаљивџија такође праве сватове. У њима буде до десетак мушкараца. Учесници тих сватова зову се кртани. кртани имају и младожењу, и младу, обично млађег мушкарца кога нашминкају и обуку у женске хаљине. Они заједно са правим сватовима, само у посебним колима, иду по девојку и за све време сватова изводе своје лудорије, шале, досетке. [2] [1]
- Они [младожењини другови] су односили млади венчаницу за сутрашње венчање, па и договорено пиће и овцу које је свекар слао по договору као дар помоћ свом пријатељу. У северној Бачкој називају их „чорбари”, „увечари”, а у јужној Бачкој „кртани”. [3] [1]
- Главне сватовске функције у момковој фамилији су: […] фифери и кртани (момкови другови). [4] [1]
- Када се враћају сватови са девојком, кртани треба први да стигну момачкој кући. [5] Гргуревци [1]
- Кр̀тани — то̑ су о̀нӣ што се у̏вече кре̑ну ко[д] дѐвојачке ку̏ће. Врдник [1]
- Е̏, о̏ндак када се за̀ка̄жу сва̏тови, о̏ндак у̏вече до̑ђу код мла̑де кр̀тани. [6] Бешка Јамена Свилош Сусек Черевић Шимановци Бегеч [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Радивој Прокопљевић, Чудесна моћ сремске клепетуше. Рума (Српска књига), 2002, 150 стр, стр. 96.
- ↑ Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 54.
- ↑ Весна Марјановић, Прилог проучавању промена у циклусу свадбених обичаја Срема на примеру села: Јаково, Бољевци, Стари Сланакамен, Нови Карловци, Стари Бановци. — Рад, 31, 1988—1989, 195—204, стр. 196.
- ↑ Мирјана Малуцков, Збирка пешкира у Војвођанском музеју. — Рад, 31, 1988—1989, 205—286, стр. 223.
- ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 365.