kosište

kosište

kosište (српски, ћир. косиште)[уреди]

Облици:

  1. s [1]
  2. kòsīšte, kȍsište, kosíšte Лаћарак Черевић Пачир Бегеч, ко̏сӣште, ко̀сиште [1]

Значења:

  1. Držalje za kosu. [1]

Примери:

  1. Drveni deo kose zove se „kosište”, na njemu je „ručica” ili „rucanj”. [2] [1]
  2. Naùčio sam ga od trínajs gȍdina kȁko se dr̀ži kȍsište da se ne iséče na kòsu. Јаша Томић [1]
  3. Ȍće zȅt da pokȃže kȁko kȍsi, i skȑja kȍsište (Čn — M; Tš Db Nz Bk Š; Lo. [3] [4] [5] [1]
  4. Ako š da ti kȍsa dòbro kȍsi, mȏraš nàštimati kȍsīšte. Бачинци [1]
  5. Skȉni tȏ pòlomljeno kòsište. Бегеч Меленци Иванда [1]
  6. Pa kòsīšte je nȃjbolje bílo od súvog bàgrena. Суботица [1]
  7. Kòsa je gvòzdena a kòsīšte je dr̀veno. [6] [7] Жабаљ Сусек Свилош Надаљ Равно Село Турија Чуруг Госпођинци Ђурђево Каћ Ковиљ Мошорин Тител Нови Кнежевац Ново Милошево Орловат [1]


Синоними:

  1. kosilo [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 90.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 114.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 49.
  5. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  6. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  7. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.

Напомене[уреди]