kosište
kosište
kosište (srpski, ćir. kosište)[uredi]
Oblici:
Značenja:
- Držalje za kosu. [1]
Primeri:
- Drveni deo kose zove se „kosište”, na njemu je „ručica” ili „rucanj”. [2] [1]
- Naùčio sam ga od trínajs gȍdina kȁko se dr̀ži kȍsište da se ne iséče na kòsu. Jaša Tomić [1]
- Ȍće zȅt da pokȃže kȁko kȍsi, i skȑja kȍsište (Čn — M; Tš Db Nz Bk Š; Lo. [3] [4] [5] [1]
- Ako š da ti kȍsa dòbro kȍsi, mȏraš nàštimati kȍsīšte. Bačinci [1]
- Skȉni tȏ pòlomljeno kòsište. Begeč Melenci Ivanda [1]
- Pa kòsīšte je nȃjbolje bílo od súvog bàgrena. Subotica [1]
- Kòsa je gvòzdena a kòsīšte je dr̀veno. [6] [7] Žabalj Susek Sviloš Nadalj Ravno Selo Turija Čurug Gospođinci Đurđevo Kać Kovilj Mošorin Titel Novi Kneževac Novo Miloševo Orlovat [1]
Reference[uredi]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Stari zanati u Vojvodini. 1992, 340 str, str. 90.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 114.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 49.
- ↑ Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
- ↑ Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.
- ↑ Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.