komlov
komlov
komlov (srpski, ćir. komlov)[uredi]
Imenica[uredi]
komlov, m
Oblici:
Značenja:
- Specijalno pripremljen i osušen kvasac za mešenje hleba. [1]
- Plit ka okru gla kor pa sa dr ška ma is ple te na od vr bo vog pru ća, ko ja slu ži za sušenje komlova. Novo Miloševo[1]
- Isto. [2] Uljma[1]
Primeri:
- Mešeni sa komlovom, specijalnom vrstom samoproizvedenog kvasca za rast testa, domaći hleb je pečen u „paorskim” pećima. [3] [1]
- Mesi se [hleb] sa naročitim kvasom, komlovom, koji spravljaju same žene i koji leti može da traje 5—6, a zimi i po 14 dana. [4] [5] [6] [7] [8] [9] [10] Jarkovac Bačka Palanka Tovariševo Obrovac Silbaš Gospođinci Bečej Kikinda Ostojićevo [1]
- Tȇsto od lȅba i mèkīnja ili kukùruznog brȁšna i vòde se zàmēsi i ȍbgice tȇsta se poréđaju u kȍšār, na nȅku kȑpu, da se sȗše. Tàko òsūšeno stòji, a za ùpotrebu se pòdmēsi jèdān dȅo vòde i brȁšna i tòg ràstopljenog komlòva. Turija [1]
- Kòmlōv, tȏ su prȁvili od mèkīnja nȅka pògačice. Subotica [1]
- Nȁćve smo ìmali, pa ȕveče se pòtopi kòmlōv oči tȏg dȃna kad će bȉti. Tȏ se prȁvilo od mȅkīnja, pa kad mȇsimo hlȅb, ȍndak òstavimo tȏ tȇsto, pa ù te mèkinje zàparīmo sa vrȅlom vòdom (A — Ss Sv Kr NKa; Su P Mt Zm Bg NS Đu; Đ NK NM Ž Tš O; Ds. [11] [2] [1]
- Kȁmo srȅće da vȋ mládi znáte štȁ je lȅbac s kòmlo vom, ȍnak bi i znȁli štȁ je prȃvi lȅ bac. Jaša Tomić Mol Ravno Selo Čurug Gospođinci Žabalj Kać Begeč Novi Sad Novo Miloševo Novi Bečej Melenci Itebej Neuzina Boka Šurjan Uljma Ivanda [1]
Reference[uredi]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ 2,0 2,1 Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.
- ↑ Stari zanati u Vojvodini. 1992, 340 str, str. 244.
- ↑ Milenko S. Filipović, Različita etnološka građa iz Jarkovca (u Banatu). — ZDN, 11, 1955, 81—117, str. 93.
- ↑ Milivoje Milosavljević, Etnološka građa o Srbima u Ostojićevu. — Rad, 26, 1980, 141—165, str. 149.
- ↑ Žito. 1988, 208 str, str. 117.
- ↑ Stari zanati u Vojvodini. 1992, 340 str, str. 50.
- ↑ Ljiljana Radulovački, Tradicionalna ishrana Srba u Sremu. Novi Sad (Matica srpska), 1996, 95 str, str. 30.
- ↑ M. R. Barjaktarević, Od čega se i kako pravi rakija u Banatu. — ZDN, 2, 1951, 119—121, str. 120.
- ↑ Radivoj Prokopljević, Čudesna moć sremske klepetuše. Ruma (Srpska knjiga), 2002, 150 str, str. 127.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 57.