kožni

kožni

kožni (српски, ћир. кожни)[уреди]

Категорије: кол. ћурч.


Облици:

  1. -a, kȍžnje, kȍžnja, -o [1]

Значења:

  1. Pantalone od kože sa krznom na unutrašnjoj strani. [1]
  2. Isto. [2] Сремска Рача Мартинци Вогањ Платичево[1]
  3. Sedište na kolima presvučeno kožom. [1]
  4. Isto. [2] Купиново Бољевци Старчево[1]
  5. Ko žni deo konj ske opre me ko ji ko či jaš dr ži u ru ka ma, a dru gi kraj je pri čvr šćen za žva le. [2] Бачки Брестовац Лалић Деспотово Ченеј Падеј Кикинда Нови Бечеј Радојево Итебеј Маргита Црепаја Делиблато[1]
  6. Vrsta dugačkog ogrtača sa prorezima za ruke umesto rukava, načinjena od kože sa krznom na unutrašnjoj strani. [3] Чортановци[1]
  7. Pantalone od kože sa krznom na unutrašnjoj strani. [1]
  8. Ko žni deo konj ske opre me ko ji ko či jaš dr ži u ru ka ma, a dru gi kraj je pri čvr šćen za žva le. [2] Сивац Лалић Вајска Шајкаш Гардиновци Тител Падеј Тараш Конак Чента Сефкерин Панчево[1]
  9. Bič za teranje volova. [2] Каћ[1]
  10. Sedište na kolima presvučeno kožom. [1]

Примери:

  1. A čȋm tȅraš kȍžne — bȓzo se upròpāsti, pa ȍnda nìje ako ìdeš dìgođ za parádu. [4] [5] Ђала Бачки Брестовац [1]
  2. Brȁon sam ìmala cìpele i rukàvice brȁon kȍžne. Добринци [1]
  3. Kròjio je, šȉo, nȅkad rànije kad je bȉo mlȃd, bȗnde òne sèljāčke, dùcīn tȏ se zòve, i kòžuve kȍžne òne tàko kràtke. Ковиљ [1]
  4. Ȉsto je tȏ od kȍže i svȅ, samo drȕga ȉzrada. Pr̀šnjāk se zakòpča nà rame i óvde, óde je sàstaljen, pa se ovàko obúče pa se tȗ zakòpča i tȗ. Na rȁme tȗ trȋ dùgmeta i óde čètir-pȇt. A prȕsluk kȃžemo kad se srédom zakòpča. Tȏ je prȕsluk. A kȍžnje je jèdno i drȕgo. [6] [7] [3] [5] Ковиљ Чортановци Ђала Мокрин Падеј Башаид Итебеј Елемир Сефкерин [1]
  5. Kad Ráda dȏđe, òna će bírati i jȃ jel kȍžnju skȗrtu jel bálon, i štòfa za àljinu i kòstim. [8] [9] [10] Ченеј Башаид [1]
  6. Po seb na vr sta ćur či skih aljetaka u Sremu čine kožne čakšire. [11] [1]
  7. Kȍžne čàkšire, pa svȅ izvézene, tȕ džèpovi. [12] Шимановци Сремска Митровица Надаљ Госпођинци Мокрин [1]
  8. Kožne čakšire su takođe pravljene od po dve ovčije kože sa vunom na unutrašnjoj strani. Nogavice su od kolena sužene i na donjem spoljnjem delu razrezane za oko 15 sm radi lakšeg oblačenja. [13] [1]
  9. Tȍ su bíli kȍžni sìcevi. [2] Сомбор Долово [1]
  10. Pantalóne su se zvále čàkšire, kȍžnje čàkšire. [14] [5] Ковиљ Фаркаждин [1]
  11. Tȍ su bíli kȍžni sìcevi. Јасеново [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  3. 3,0 3,1 Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 347.
  4. Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 79.
  5. 5,0 5,1 5,2 Светлана Малин-Ђурагић, Ћурчијски занат у Ковиљу (рукопис).
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 166.
  7. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 145, 402.
  8. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 167.
  9. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 105.
  10. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  11. Милица Бошковић, Ћурчиски занат у Срему. — Рад, 6, 1957, 95—120, стр. 116.
  12. Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 46, 52, 147.
  13. Рајко Р. Николић, Шајкашка народна ношња. Српске народне ношње у Војводини. Нови Сад (Матица српска), 1953, 57—75, стр. 9.
  14. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 145.

Напомене[уреди]