kiseo

Пређи на навигацију Пређи на претрагу

kiseo

kiseo (српски, ћир. кисео)[уреди]

Придев[уреди]

kiseo , , прид.

Категорије: прен.одр. вид.бот.


Облици:

  1. -elo, -ela [1]
  2. -a, -o [1]

Значења:

  1. Koji je kiselog ukusa (dodavanjem kakve kiseline, kiseljenjem ili gljivičnim vrenjem). [2] [3] Српски Крстур Баранда Јасеново[1]
  2. Neraspoložen, zlovoljan, turoban. [1]
  3. Koji je kiselog ukusa (dodavanjem kakve kiseline, kiseljenjem ili gljivičnim vrenjem). [1]
  4. Mineralna voda za piće. [1]
  5. Surutka. [1]
  6. Vrsta jela od krompira. [3] Баранда[1]
  7. Sir koji nastaje preradom ili izazvanom fermentacijom mleka. [1]
  8. Vino koje se ukiselilo. Суботица Мокрин[1]
  9. Testo u koje se stavlja kvasac da naraste. [1]
  10. Koji ima oštar, neprijatan miris, miris kiseline. Нови Сад[1]
  11. Ailanthus altissima. [1]
  12. Vrsta kvasnog testa za kolače. [1]

Примери:

  1. Danas mi dete nešto kiselo. [1]
  2. Šta si tako kiseo? Јасеново [1]
  3. Jèdni prodádu tàko kìselu, a jèdnu nabíjaju. [3] Дероње Баранда [1]
  4. Jȃ kȕva[m], mȇsim, štȁ kȏ vȍle; kìsele gìbanice vȍlu s màkōm. [4] Параге Турија [1]
  5. Tȁko bi jȅo kȉsele čórbe, da mi skȕvaš. Вршац [1]
  6. I čórba se kȕvala, kȉsela čórba. [5] Павлиш Суботица Нови Сад Зрењанин [1]
  7. Pa se òbično prȁvila kìsela čórba, jer je vrućìna, lȅtō je, pa smo im nòsili šprícere. Кула [1]
  8. Lȅ ti slàtki kùpus, a zȋmi kìse li kùpus. Стари Сланкамен [1]
  9. Kìse la kùpu sa — tȍ je bílo ȍba ve zno. [1]
  10. Kȕva li smo dàna ske kìse la kù pu sa. [6] Нови Сад Мартинци Павловци Турија [1]
  11. Jȃ prȁvim ovàko: òstavim na tȍplom mléko i òno ȍma drȕgi-trȅći dȃn ùkisne i jȃ ȍnda skȉnem kàjmak, a òno nȁspem u cèdilo. Tȏ se zòve kìseli sȉr i ȏn je vàko sȉtan, mȍš ga nà kru mȁzati. Kìseli se prȁvī bez vòdē. [7] Гибарац Јамена Моровић Сремска Рача Вишњићево Бачинци Сот Кукујевци Ердевик Мартинци Свилош Черевић Шуљам Јарак Вогањ Грабовци Мали Радинци Нерадин Прхово Голубинци Купиново Карловчић Нови Сланкамен Госпођинци Бачка Паланка Бегеч [1]
  12. Ki se lo mle ko pra vi se od kra vljeg ili ovčijeg mle ka, ko je se pret hod no sku va i od ukva se, ko ja se sta vlja u njega ( — Đu). [8] [1]
  13. Ȍnda kad dȏđe tȍ lȅtnjo dȍba i kòpnja, òni svȉ, kad ìdu u rȋt, svȓnu, ȕzmu slànine kòt kuće i mȁl kìsela mléka. [7] [8] Бачко Петрово Село Јамена Моровић Гибарац Сремска Рача Вишњићево Бачинци Моловин Сот Кукујевци Ердевик Мартинци Лежимир Свилош Черевић Шуљам Кленак Јарак Јазак Вогањ Врдник Хртковци Платичево Грабовци Сремска Каменица Буђановци Нерадин Мали Радинци Огар Крушедол Марадик Прхово Купиново Карловчић Голубинци Војка Крчедин Бољевци Сурчин Нови Сланкамен Батајница Белегиш Змајево Госпођинци Футог Итебеј Опово [1]
  14. Ȍnda se mȅte u njèga od kìse log mléka mȁlo. Мартонош [1]
  15. Da ùmēsim tȇsto i slàtko i kìselo, kìflice sà salom. Шимановци Стари Сланкамен Каћ Нови Сад [1]
  16. Ȉma òno fȋno brȁšno — tȍ je bílo za koláče, tȇsta kìsela. Буђановци [1]
  17. Kìselo dȑvo — bȕde [veliko] i naráste. Tȕ kòd nās između kȗća naráste. Mȉ kȃžemo kìselo dȑvo. Mȅkano je tȍ jȃko. [9] Буковац Ердевик Сусек Свилош Врдник Чортановци Каћ Иланџа [1]
  18. Pravila sam kiselo s makom. Каћ [1]
  19. Zamȇsimo kȉselo pa prȁvimo pletenȉce. Вршац [1]


Изведене речи:

  1. kiseli [1]


Изрази:

  1. Kiselo ko vino Јасеново [1]
  2. kiso ko sirće Избиште Јасеново [1]
  3. kiselo ko cecelj Сомбор [1]
  4. kȉselo ko sìčan ("kiselo kao otrov"). Бегеч [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 322.
  3. 3,0 3,1 3,2 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 137.
  4. Марија Шпис, Фонолошки опис говора Парага. — СДЗб, књ. ХХХVII, 1991, 553—620, стр. 71, 619.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 101.
  6. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 346.
  7. 7,0 7,1 Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
  8. 8,0 8,1 Миливоје Милосављевић, Сточарство у северном Банату. — Рад, 12— 13, 1964, 69—101, стр. 98.
  9. Дејан Милорадов, Дендроними Фрушке горе (рукопис).

Напомене[уреди]

Шаблон:Peton