kila

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

kila

kila (српски, ћир. кила)[уреди]

Именица[уреди]

kila, ж м

Категорије: мед.прен.


Значења:

  1. Oteklina koja nastaje ispadanjem unutrašnjih organa ili njihovih delova iz njihovog prirodnog ležišta u susednu telesnu šupljinu ili podkožu, bruh, hernija. Суботица Турија Змајево Ђурђево Бегеч Нови Кнежевац Ново Милошево Јасеново[1]
  2. Muška osoba bez jednog testisa. Ново Милошево[1]

Синоними:

  1. bruk [1]



Именица[уреди]

kila, ж

Облици:

  1. [1]

Значења:

  1. Jedinica mere za težinu. [1]

Примери:

  1. Mȅćem u šérpu od dȅset lȉtara pȍla vòde i kȉlu ȉ po šèćera. [2] [3] [4] [5] [6] Ченеј Лаћарак Черевић Бешка Стари Сланкамен Суботица Пачир Турија Дероње Равно Село Госпођинци Бегеч Нови Кнежевац Мокрин Кикинда Ново Милошево Нови Бечеј Итебеј Међа Арадац Бока Велики Гај Томашевац Фаркаждин Вршац Павлиш Избиште Сефкерин Јасеново Ловра [1]
  2. Dvȁ dinára bíla kȉla brȁšna. Сремска Каменица [1]
  3. A kȍd nās ȏn valda níje ni jȅo ako ne pòjede pȍla kȉle lȅba odjedàred, jèdan òbrok. [1]
  4. Ìmō sam kȉlu duvána. Ђала [1]
  5. Mesto dvȅsta kȋla, mi njȉma trȉsta kȋla gȕrnemo ȅksēra i gvȏžđa kojekàkvog. Бечеј [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 1,9 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 53, 66, 79, 81, 316.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 70.
  4. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 16, 129.
  5. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 123, 130.
  6. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).

Напомене[уреди]

Изведене речи: kila

4
  1. kila
  2. kil ila
  3. ki il la
  4. k i l a
1/А Пар 2/Б Пар 3/В Пар 4/Г
1 1 2 2 3 3 4
1 1:2002аб 12 2:3033 23 3:4064 34
321 123 1:2:300033[[абв]] 123 2:3:400964 234 432
k 1 i 1:2:3:4 (00000964) l 4 a




Изведене речи: kila

k i l a
kil kila kial kail akil
kli klia klai kali akli
ikl ikla ikal iakl aikl
ilk ilka ilak ialk ailk
lki lkia lkai laki alki
lik lika liak laik alik
Проширени садржај
01 kila
02 kial
03 klia
04 klai
05 kail
06 kali
07 ikla
08 ikal
09 ilka
10 ilak
11 iakl
12 ialk
13 lkia
14 lkai
15 lika
16 liak
17 laki
18 laik
19 akil
20 akli
21 aikl
22 ailk
23 alki
24 alik

Фузи ћирилица: kila

+

+

++

++

+++

+++


+++++++++++++++

Проширени садржај


++++++++++++++++++++++++++++


+++++++++++++++++++++++++++++

+++++++++++++++++++++++++++++

циклична група
Paley13.svg🁣🀲🀳🂓
О слици

Изведене речи: kila

k i l a
kil kila kial kail akil
kli klia klai kali akli
ikl ikla ikal iakl aikl
ilk ilka ilak ialk ailk
lki lkia lkai laki alki
lik lika liak laik alik
Проширени садржај
01 kila
02 kial
03 klia
04 klai
05 kail
06 kali
07 ikla
08 ikal
09 ilka
10 ilak
11 iakl
12 ialk
13 lkia
14 lkai
15 lika
16 liak
17 laki
18 laik
19 akil
20 akli
21 aikl
22 ailk
23 alki
24 alik