kecelja

kecelja

Српски

kecelja (српски, ћир. кецеља)

Именица

kecelja, ж

Категорије: кол.риб.


Облици:

  1. kècelja, kecȅlja [1]
  2. kècelja Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
  3. kècelja Суботица [1]
  4. kècelja Кула Ковин [2] [1]
  5. kècelja Лаћарак [1]
  6. kècelja [1]

Значења:

  1. Deo odeće različitog kroja i materijala koji se stavlja najčešće spreda ili uopšte preko druge odeće, kao zaštita od nečistoće i prljanja. [1]
  2. Duga kecelja oko vrata. Банатско Аранђелово[1]
  3. Isto. Вршац[1]
  4. Kecelja na kopčanje s prednje strane bez rukava i revera. [1]
  5. Vrsta kecelje koju nosi putunjdžija. Сремски Карловци[1]
  6. Deo ženske nošnje. [1]
  7. Kecelja s naročitom šarom zvanom klečka. Црвена Црква[1]
  8. Ukrasni detalj preko svečane haljine. [1]
  9. Đačka uniforma. [1]
  10. Odmorište ispred čardaka. [1]

Примери:

  1. Svaka udata žena nosila je, ranije, kecelju. [3] [4] Јарковац [1]
  2. Níje bílo ȍnda štòfōva, već je bílo pàtisa i sȕknje na kàrnēr, i blúze lépe i kècelje. Бачинци [1]
  3. Kad rȃdi, kad čìni kȍže, kad mȇša, strȗže, ìmō je kècelju. [5] Ковиљ [1]
  4. Vòlem kad je kècelja lȇpo ȍprana i ìspēglana. Јаша Томић [1]
  5. Òva ti nȇće svȅkrva kúpiti ni kècelju. [6] [7] [8] [9] [10] [11] Ченеј Сусек Свилош Лаћарак Шимановци Черевић Платичево Крушедол Суботица Мол Стапар Змајево Госпођинци Ђурђево Каћ Нови Сад Вилово Ђала Мокрин Ново Милошево Итебеј Меленци Шурјан Бока Неузина Иланџа Деска [1]
  6. Prìpaši kècelju da s[e] ne ìsprljāš. Бачинци [1]
  7. Žéne šȋru sȕknje, kecȅlje, kȕpu žȉto. Избиште [1]
  8. Jȃ u kecȅlju lȅba i ȍnda idémo na kȍla. Велики Гај [1]
  9. Opȁšedu joj kecȅlju i dádu joj ti dvȃ lȅba pot pȁzu i držȉ táko dvȇ svéće. [1]
  10. Jȁ izášla na sokȃk i mȅtula pȍk i kecȅlju. Вршац [1]
  11. Da se ne cȇpa kicȅlja. [1]
  12. Óni se tȕ vȋčedu: „Ȕka, bȇla nedȅlja, sȁd se cȇpa kicȅlja!”. Јасеново [1]
  13. Od òvog materijála ću da sȁšijem švȁpsku kècelju. [8] Ченеј [1]
  14. Preko suknje nošena je kecelja koja je obično bila od iste tkanine od koje je bio i prsluk. Kecelja je oko ivica ukrašavana istim elementima kakvim je ukrašavan i prsluk. U nekim selima nošene su i tkane kecelje od vune, na raznobojne pruge, sa utkivanim ornamentima između pruga. Uz bele letnje suknje nošene su i bele platnene kecelje ukrašene vezom. [12] [1]
  15. Preko gornje suknje spreda nošena je „blagdašnja” svilena kecelja plave boje, koja je ukrašena zlatovezom sa predstavom biljnih motiva. „Blagdašnja” kecelja i „prusla” održani su u narodnoj nošnji do 1885. kada počinje sve više da preovlađuje građanska nošnja tog vremena. [13] Остојићево [1]
  16. Oko 1900. počele su se nositi suknje „farbaruše” od kudeljnog platna a preko ove „farbarska kecelja” sa štampanim biljnim ornamentima. [12] [1]
  17. Delovi svečane haljine oko 1930—1940. godine su bluza i suknja, dok su oko 1915. godine obavezno nosile i kecelju. [14] Старчево [1]
  18. Jedanajst vrsta zanata je rađeno na točku: stezanje šine, karike na točku, panta na točku, tuljak, čupica čivija, kecelja, kapica u točak šraf, ispravijo osovinu, okovo novi točak, nova karika na točku. [15] Бачки Брестовац [1]
  19. Ràšīre kècelju pa nàvataju rȉbe. [16] Ковиљ [1]


Синоними: kecelja

  1. katrnca [1]
  2. keceljac, pripregača [1]
  3. pripregača [1]
  4. keceljica [1]
  5. jebalo [1]


Изрази:

  1. Lovitikèceljama ("loviti ribu u plitkoj vodi koristeći se keceljom (o ženama)"). Ковиљ [1]
  2. opasati ("naterati muškarca da obavlja ženske kućne poslove"; "Teško onom kom žena opaše kecelju"). Мол [1]
  3. Držati se materi zakecelju ("stalno biti uz majku (o detetu)"). [1]

Референце

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  3. ↑ Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 97.
  4. ↑ Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 148.
  5. ↑ Светлана Малин-Ђурагић, Ћурчијски занат у Ковиљу (рукопис).
  6. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 111.
  7. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 182, 343, 452.
  8. ↑ 8,0 8,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  9. ↑ Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 48.
  10. ↑ Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 5, 21.
  11. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 52.
  12. ↑ 12,0 12,1 Рајко Р. Николић, Шајкашка народна ношња. Српске народне ношње у Војводини. Нови Сад (Матица српска), 1953, 57—75, стр. 15.
  13. ↑ Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 151.
  14. ↑ Мирјана Малуцков, Ношња Панчева и околине, Нови Сад (Матица српска), 1995, 101 стр, стр. 28.
  15. ↑ Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 87.
  16. ↑ Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).

Напомене

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=kecelja&oldid=682145”