kamara
Изглед
kamara
Именица
[уреди]kamara, ж
Облици:
Значења:
- Soba, odaja. [1]
Примери:
Именица
[уреди]kamara, ж
Облици:
Значења:
- Veliki stog sadevenog snoplja ili slame po dužini (obično pravougaonog oblika). [1]
- Veća količina sadenutog sena kupastog oblika, stog. Суботица Тараш[1]
- Stog slame sadenut u obliku ćiriličnog slova G. Мокрин Ново Милошево[1]
- Vrsta ukrasa na božićnom kolaču. [1]
Примери:
- Gumno je počinjalo đubrištem iza štale sa kamarama slame, kukuruzovine, ogrizina, sa plastovima sena i plevarnikom. [3] [4] [5] [6] Платичево Сомбор [1]
- Sàmo smo ìma li tȇ kùde lje, zdrȁvo vȅli ku kàma ru. Дероње [1]
- I sȁd kad mȉ tȍ do nesémo, tȏ se u plȃst dȅnu lo ili u kàma ru. Лаћарак [1]
- Oćȇlmo u stȏg jel u kàma ru. [7] Елемир [1]
- Téško je da se pȍpneš na kàmaru kad je zdrȁvo visòka, a fála bȍgu, mòje su svȅ visòke kad mi ròdilo žȉto, a jȃ bȉo vrédan. [7] [8] [9] [10] [11] [12] [3] [5] [13] [14] Јаша Томић Бачинци Сусек Свилош Черевић Рума Буковац Добринци Шимановци Суботица Мартонош Турија Надаљ Пивнице Чуруг Равно Село Змајево Госпођинци Жабаљ Ченеј Ђурђево Каћ Мошорин Бегеч Вилово Ковиљ Тител Нови Кнежевац Мокрин Кикинда Ново Милошево Нови Бечеј Итебеј Меленци Тараш Зрењанин Шурјан Бока Неузина Томашевац Фаркаждин Чента Ловра Деска Ченеј Иванда [1]
- Prȇ pódne ćeš na kàma ru, a pȍsle će te vú ći nàvīljke. Ђала [1]
- Sàde nu li smo sȇno u kàma ru. Бачинци [1]
- Kat pȍčne da vȍzi, tu nȅma prekídanja dok se ne zavȓši kamȁra. Вршац Јасеново [1]
- Tȏ se u kȁmarāma mȅte i ȍnda se pòvrši. Ђала [1]
- Žȉ to se kòsi lo sȓpom, kòsōm, i donèsē se na káma re, ȍnda ìde vr̀ša ća màši na, a òpet se skȕpi móba da tȁmo pòmog ne da se rȃdi oko màši ne. Кула [1]
- Ȉma tȗ stȃre osòvine o[d] tȍčkōva, gȓdna kàmara da ùzimamo is kàmare. [8] Итебеј [1]
- Ȉma kamȁru nȍvaca. Јасеново [1]
- Gumno je okruglo testo u vidu pogače, a odgore stavljeni su od istog testa kvadratići, koji treba da predstavljaju kamare. [15] Стапар [1]
- Ȍnda prȁim ovȁ ko dȕgač ko — kamȁru. Избиште [1]
- Šȁka i vinȍgrad i gúmno i sȇna prȁvu o[d] tȇsta, kamȁre. Павлиш [1]
Примери:
- Sàmo smo ìma li tȇ kùde lje, zdrȁvo vȅli ku kàma ru. Дероње [1]
- I sȁd kad mȉ tȍ do nesémo, tȏ se u plȃst dȅnu lo ili u kàma ru. Лаћарак [1]
- Oćȇlmo u stȏg jel u kàma ru. [7] Елемир [1]
- Téško je da se pȍpneš na kàmaru kad je zdrȁvo visòka, a fála bȍgu, mòje su svȅ visòke kad mi ròdilo žȉto, a jȃ bȉo vrédan. [7] [8] [9] [10] [11] [12] [3] [5] [13] [14] Јаша Томић Бачинци Сусек Свилош Черевић Рума Буковац Добринци Шимановци Суботица Мартонош Турија Надаљ Пивнице Чуруг Равно Село Змајево Госпођинци Жабаљ Ченеј Ђурђево Каћ Мошорин Бегеч Вилово Ковиљ Тител Нови Кнежевац Мокрин Кикинда Ново Милошево Нови Бечеј Итебеј Меленци Тараш Зрењанин Шурјан Бока Неузина Томашевац Фаркаждин Чента Ловра Деска Ченеј Иванда [1]
- Prȇ pódne ćeš na kàma ru, a pȍsle će te vú ći nàvīljke. Ђала [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 242, 1907, 42—67, стр. 57. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>
; назив „Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ 3,0 3,1 3,2 Жито. 1988, 208 стр, стр. 120, 133. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>
; назив „Жито” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 201.
- ↑ 5,0 5,1 5,2 Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 20. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>
; назив „Паорске куће.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ Јован Ердељановић, Срби у Банату. Део 1, Насеља и становништво, Нови Сад (Матица српска), 1986, 385 стр, стр. 381.
- ↑ 7,0 7,1 7,2 7,3 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 69. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>
; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ 8,0 8,1 8,2 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 223, 418, 515. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>
; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ 9,0 9,1 Глиша Марковић, Како се некада живело у Пивницама. — Рад, 18—19, 1969—1970, 101—110, стр. 105.
- ↑ 10,0 10,1 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 141, 165.
- ↑ 11,0 11,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ 12,0 12,1 Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ 13,0 13,1 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
- ↑ 14,0 14,1 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр, стр. 133, 243.
- ↑ Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 96.