камара

камара

камара (српски, lat. [[kamara {1}]])[уреди]

Именица[уреди]

камара, ж

Облици:

  1. ка̀мара Суботица [1]

Значења:

  1. Соба, одаја. [1]

Примери:

  1. Млада и младожења иду у другу камару, а гости си пију, а они су тамо баска. [2] [3] Крашово [1]


Синоними:

  1. качара [1]


Именица[уреди]

камара, ж

Облици:

  1. ка́мара, ка̀мара, кама̏ра, ка̏мара [1]
  2. ка̀мара, кама̏ра [1]
  3. кама̏ра [1]

Значења:

  1. Велики стог садевеног снопља или сламе по дужини (обично правоугаоног облика). [1]
  2. Већа количина саденутог сена купастог облика, стог. Суботица Тараш[1]
  3. Стог сламе саденут у облику ћириличног слова Г. Мокрин Ново Милошево[1]
  4. Врста украса на божићном колачу. [1]

Примери:

  1. Гумно је почињало ђубриштем иза штале са камарама сламе, кукурузовине, огризина, са пластовима сена и плеварником. [4] [5] [6] [7] Платичево Сомбор [1]
  2. Са̀мо смо ѝма ли те̑ ку̀де ље, здра̏во ве̏ли ку ка̀ма ру. Дероње [1]
  3. И са̏д кад ми̏ то̏ до несе́мо, то̑ се у пла̑ст де̏ну ло или у ка̀ма ру. Лаћарак [1]
  4. Оће̑лмо у сто̑г јел у ка̀ма ру. [8] Елемир [1]
  5. Те́шко је да се по̏пнеш на ка̀мару кад је здра̏во висо̀ка, а фа́ла бо̏гу, мо̀је су све̏ висо̀ке кад ми ро̀дило жи̏то, а ја̑ би̏о вре́дан. [9] [10] [11] [12] [13] [14] [15] [16] [17] [18] Јаша Томић Бачинци Сусек Свилош Черевић Рума Буковац Добринци Шимановци Суботица Мартонош Турија Надаљ Пивнице Чуруг Равно Село Змајево Госпођинци Жабаљ Ченеј Ђурђево Каћ Мошорин Бегеч Вилово Ковиљ Тител Нови Кнежевац Мокрин Кикинда Ново Милошево Нови Бечеј Итебеј Меленци Тараш Зрењанин Шурјан Бока Неузина Томашевац Фаркаждин Чента Ловра Деска Ченеј Иванда [1]
  6. Пре̑ по́дне ћеш на ка̀ма ру, а по̏сле ће те ву́ ћи на̀вӣљке. Ђала [1]
  7. Са̀де ну ли смо се̑но у ка̀ма ру. Бачинци [1]
  8. Кат по̏чне да во̏зи, ту не̏ма преки́дања док се не завр̑ши кама̏ра. Вршац Јасеново [1]
  9. То̑ се у ка̏мара̄ма ме̏те и о̏нда се по̀врши. Ђала [1]
  10. Жи̏ то се ко̀си ло ср̑пом, ко̀со̄м, и донѐсе̄ се на ка́ма ре, о̏нда ѝде вр̀ша ћа ма̀ши на, а о̀пет се ску̏пи мо́ба да та̏мо по̀мог не да се ра̑ди око ма̀ши не. Кула [1]
  11. И̏ма ту̑ ста̑ре осо̀вине о[д] то̏чко̄ва, гр̑дна ка̀мара да у̀зимамо ис ка̀маре. [19] Итебеј [1]
  12. И̏ма кама̏ру но̏ваца. Јасеново [1]
  13. Гумно је округло тесто у виду погаче, а одгоре стављени су од истог теста квадратићи, који треба да представљају камаре. [20] Стапар [1]
  14. О̏нда пра̏им ова̏ ко ду̏гач ко — кама̏ру. Избиште [1]
  15. Ша̏ка и вино̏град и гу́мно и се̑на пра̏ву о[д] те̑ста, кама̏ре. Павлиш [1]


Синоними:

  1. гомила [1]


Примери:

  1. Са̀мо смо ѝма ли те̑ ку̀де ље, здра̏во ве̏ли ку ка̀ма ру. Дероње [1]
  2. И са̏д кад ми̏ то̏ до несе́мо, то̑ се у пла̑ст де̏ну ло или у ка̀ма ру. Лаћарак [1]
  3. Оће̑лмо у сто̑г јел у ка̀ма ру. [8] Елемир [1]
  4. Те́шко је да се по̏пнеш на ка̀мару кад је здра̏во висо̀ка, а фа́ла бо̏гу, мо̀је су све̏ висо̀ке кад ми ро̀дило жи̏то, а ја̑ би̏о вре́дан. [21] [22] [11] [12] [13] [14] [23] [16] [17] [18] Јаша Томић Бачинци Сусек Свилош Черевић Рума Буковац Добринци Шимановци Суботица Мартонош Турија Надаљ Пивнице Чуруг Равно Село Змајево Госпођинци Жабаљ Ченеј Ђурђево Каћ Мошорин Бегеч Вилово Ковиљ Тител Нови Кнежевац Мокрин Кикинда Ново Милошево Нови Бечеј Итебеј Меленци Тараш Зрењанин Шурјан Бока Неузина Томашевац Фаркаждин Чента Ловра Деска Ченеј Иванда [1]
  5. Пре̑ по́дне ћеш на ка̀ма ру, а по̏сле ће те ву́ ћи на̀вӣљке. Ђала [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 242, 1907, 42—67, стр. 57.
  3. Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 243, 1907, 52—79, стр. 74.
  4. Жито. 1988, 208 стр, стр. 120, 133.
  5. Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 201.
  6. Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 20.
  7. Јован Ердељановић, Срби у Банату. Део 1, Насеља и становништво, Нови Сад (Матица српска), 1986, 385 стр, стр. 381.
  8. 8,0 8,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 69.
  9. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 72, 118.
  10. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 223, 418, 515.
  11. 11,0 11,1 Глиша Марковић, Како се некада живело у Пивницама. — Рад, 18—19, 1969—1970, 101—110, стр. 105.
  12. 12,0 12,1 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 141, 165.
  13. 13,0 13,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  14. 14,0 14,1 Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  15. Жито. 1988, 208 стр, стр. 112.
  16. 16,0 16,1 Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 350, 353.
  17. 17,0 17,1 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  18. 18,0 18,1 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр, стр. 133, 243.
  19. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 513.
  20. Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 96.
  21. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 72, 118.
  22. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 223, 418, 515.
  23. Жито. 1988, 208 стр, стр. 112.

Напомене[уреди]