kaca

Пређи на навигацију Пређи на претрагу

kaca

kaca (српски, ћир. каца)[уреди]

Именица[уреди]

kaca, ж

Значења:

  1. Obao drveni sud opasan obručima, pri dnu širi, a s gornje strane otvoren. [1]
  2. Za kominu za rakiju ili grožđe za vino. [1]
  3. Za prevoz voća za vino ili rakiju. [1]
  4. Za kiseli kupus. [1]
  5. Za držanje vode. [1]
  6. Za držanje mesa u salamuri. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина[1]
  7. Drveni obli sud koji se pri vrhu širi i ima dve drške. Нови Бечеј Тараш[1]

Примери:

  1. Pa tȏ su zàtvorene, a òne òtvorene, tȏ su kȁce, to se tàko zválo. [2] [3] Суботица Беркасово Бачинци Нештин Сусек Свилош Лаћарак Сремска Митровица Черевић Ада Равно Село Ђурђево Ђала Нови Кнежевац Падеј Итебеј Јаша Томић [1]
  2. Mȋ smo u Maradíku ìmali dvȇ: jèdnu vèliku kȁcu i jèdnu mȁnju. Бешка [1]
  3. Ìmām pȕnu kȁcu kȍmine, trȅba òd njē da ispèčēm ràkiju. Бачинци [1]
  4. Òvo je kȁca za ràkiju, za skȕpljanje kljȗka, kȍmine. Ђала [1]
  5. Kad se pèče ràkija, prèpraljaš àmur: céle šljȉve mȅteš ù kacu da kȉsnedu, ȍndak se ìzmēšadu s lòpatom. [4] [5] Јаша Томић Кукујевци Ердевик Мартинци Сусек Свилош Лаћарак Јарак Чортановци Прхово Бешка Голубинци Угриновци Бечмен Нови Карловци Суботица Сента Пачир Сомбор Сивац Кула Лалић Руменка Бегеч Кикинда Ново Милошево Нови Бечеј Итебеј Меленци Ботош Делиблато [1]
  6. Kad se mȗlja [grožđe], ȍnda su kȁce bíle. [5] Ђурђево [1]
  7. Ako je otvȍreno s jednȅ stráne, ȍnda spȁda u ònu vŕstu kȁce. [5] Ковин Кукујевци Ердевик Мартинци Вогањ Хртковци Прхово Стари Сланкамен Сурдук Суботица Мартонош Пачир Сомбор Дрљан Стапар Бођани Госпођинци Товаришево Каћ Руменка Ђала Банатско Аранђелово Санад Радојево Ново Милошево Српска Црња Итебеј Меленци Јаша Томић Арадац Конак Велико Средиште Сакуле Долово Делиблато Омољица [1]
  8. U kȁcu se kȉseli kùpus. [5] Арадац Обреж Прхово Бечмен Суботица Мартонош Сента Сомбор Мол Дрљан Стапар Банатско Аранђелово Санад Мокрин Кикинда Радојево Ново Милошево Нови Бечеј Итебеј Меленци Житиште Тараш Јаша Томић Шурјан Бока Неузина Конак Омољица Ковин Деска [1]
  9. Za òvu zȋmu sam kìselila trȋ kȁce kùpusa, a od dvȇ kȁce šljȋva smo pèkli ràkije. Јаша Томић [1]
  10. Tȏ je kȁca bíla, nȅka dr̀vena, znáte, kòja vȅća, kòja mȁnja, za sȉr. [5] Мол Суботица Радојево [1]
  11. Tȗ [j]e bílo trȋ-čètiri kȁce, tȗ se navúče vòde d[a] ȉma da pìju. [6] Итебеј [1]



Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 79.
  3. Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 148, 200.
  4. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 162.
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 5,4 5,5 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 498.
  7. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).

Напомене[уреди]