каца

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

каца

каца (српски, lat. kaca)[уреди]

Именица[уреди]

каца, ж

Значења:

  1. Обао дрвени суд опасан обручима, при дну шири, а с горње стране отворен. [1]
  2. За комину за ракију или грожђе за вино. [1]
  3. За превоз воћа за вино или ракију. [1]
  4. За кисели купус. [1]
  5. За држање воде. [1]
  6. За држање меса у саламури. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина[1]
  7. Дрвени обли суд који се при врху шири и има две дршке. Нови Бечеј Тараш[1]

Примери:

  1. Па то̑ су за̀творене, а о̀не о̀творене, то̑ су ка̏це, то се та̀ко зва́ло. [2] [3] Суботица Беркасово Бачинци Нештин Сусек Свилош Лаћарак Сремска Митровица Черевић Ада Равно Село Ђурђево Ђала Нови Кнежевац Падеј Итебеј Јаша Томић [1]
  2. Ми̑ смо у Маради́ку ѝмали две̑: јѐдну вѐлику ка̏цу и јѐдну ма̏њу. Бешка [1]
  3. Ѝма̄м пу̏ну ка̏цу ко̏мине, тре̏ба о̀д ње̄ да испѐче̄м ра̀кију. Бачинци [1]
  4. О̀во је ка̏ца за ра̀кију, за ску̏пљање кљу̑ка, ко̏мине. Ђала [1]
  5. Кад се пѐче ра̀кија, прѐпраљаш а̀мур: це́ле шљи̏ве ме̏теш у̀ кацу да ки̏снеду, о̏ндак се ѝзме̄шаду с ло̀патом. [4] [5] Јаша Томић Кукујевци Ердевик Мартинци Сусек Свилош Лаћарак Јарак Чортановци Прхово Бешка Голубинци Угриновци Бечмен Нови Карловци Суботица Сента Пачир Сомбор Сивац Кула Лалић Руменка Бегеч Кикинда Ново Милошево Нови Бечеј Итебеј Меленци Ботош Делиблато [1]
  6. Кад се му̑ља [грожђе], о̏нда су ка̏це би́ле. [5] Ђурђево [1]
  7. Ако је отво̏рено с једне̏ стра́не, о̏нда спа̏да у о̀ну вр́сту ка̏це. [5] Ковин Кукујевци Ердевик Мартинци Вогањ Хртковци Прхово Стари Сланкамен Сурдук Суботица Мартонош Пачир Сомбор Дрљан Стапар Бођани Госпођинци Товаришево Каћ Руменка Ђала Банатско Аранђелово Санад Радојево Ново Милошево Српска Црња Итебеј Меленци Јаша Томић Арадац Конак Велико Средиште Сакуле Долово Делиблато Омољица [1]
  8. У ка̏цу се ки̏сели ку̀пус. [5] Арадац Обреж Прхово Бечмен Суботица Мартонош Сента Сомбор Мол Дрљан Стапар Банатско Аранђелово Санад Мокрин Кикинда Радојево Ново Милошево Нови Бечеј Итебеј Меленци Житиште Тараш Јаша Томић Шурјан Бока Неузина Конак Омољица Ковин Деска [1]
  9. За о̀ву зи̑му сам кѝселила три̑ ка̏це ку̀пуса, а од две̑ ка̏це шљи̑ва смо пѐкли ра̀кије. Јаша Томић [1]
  10. То̑ је ка̏ца би́ла, не̏ка др̀вена, зна́те, ко̀ја ве̏ћа, ко̀ја ма̏ња, за си̏р. [5] Мол Суботица Радојево [1]
  11. Ту̑ [ј]е би́ло три̑-чѐтири ка̏це, ту̑ се наву́че во̀де д[а] и̏ма да пѝју. [6] Итебеј [1]



Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 79.
  3. Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 148, 200.
  4. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 162.
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 5,4 5,5 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 498.
  7. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).

Напомене[уреди]