kȑst

kȑst

kȑst (српски, ћир. кр̏ст)[уреди]

Именица[уреди]

kȑst, м

Облици:

  1. kr̀sta, krst, pȍla [1]

Значења:

  1. Predmet sastavljen od dva kraka koji se presecaju pod pravim uglom kao simbol hrišćanstva. [1]
  2. Hrišćanski molitveni znak, karakterističan pokret koji se izvodi desnom rukom. [1]
  3. Gomila unakrst naslaganih snopova (obično osamnaest ili dvadeset) žita. [1]
  4. Krstina od devet snopova. [2] Надаљ[1]

Примери:

  1. Ìlja du dȅvet sto dváde set i šȇste po práljo se òpēt kȑst i jȁbu ka (tȏ je tȁmo na cȓ kvu is pod kr̀sta òno okrúglo što dr̀ži kȑst). [3] Меленци Бачинци Бешка Суботица Дероње Бегеч Нови Сад Кикинда Ново Милошево [1]
  2. Bìla jèdna ìko na Svète Pȇtke, a nȁpo lju jèdan dr̀ve ni kȑst. Бачко Петрово Село [1]
  3. Tȗ ȉma jèdan kȑs, pa svȅ ìzrezāno: svȁkom svòje ȉme i prízime, kòje [je] gȍdine sàrānjen kòi. [4] Ново Милошево [1]
  4. I na cȓkvu mȍž da vȉdiš; katòlici ìmu málko drugačȋji kȑs od nȁšeg. Неузина Јаша Томић Шурјан Бока [1]
  5. Pópa séče mȁlo kóse, namȁže, prȁi kȑs sa nȅkim zétinjom, prȁi kȑs na déte. Избиште [1]
  6. Dȅvet kónja, òni mož da ovŕšu sedamdèset kŕsta. [5] [2] [6] [7] [8] [9] Ђала Нештин Лаћарак Буђановци Суботица Стапар Надаљ Госпођинци Бегеч Ковиљ Тител Нови Кнежевац Санад Падеј Мокрин Ново Милошево Нови Бечеј Итебеј Међа Бока Фаркаждин Иланџа Сефкерин [1]
  7. Osàmnājst snòpōva u jèdan kȑst. Мартонош [1]
  8. Ova njiva je dala dvadeset i dva krsta. Ковиљ [1]
  9. Po trȉsta-čètirsta kŕsta ìmō je žȉta. Dvádeset snȍpova — tȍ je jèdān kȑst, dvȇ devètice. Бачинци [1]


Изрази:

  1. SSBan 30] [1]
  2. metutikrs na nešto ("ne računati više s nečim"; "Méti na tȏ kȑs"). Вршац [1]
  3. kloniti se nečega k ("uporno izbegavati"). Ново Милошево Нови Бечеј Кумане Меленци [1]
  4. nòsiti svȏjkȑst ("ispaštati zbog svoje greške, trpeti zlu sudbinu"). Ново Милошево [1]
  5. Begati ("uporno izbegavati, kloniti se nečega"; "Bȇga ko đȁvo od kŕsta"). Ново Милошево Ковиљ Нови Бечеј Кумане Меленци Јасеново [1]
  6. krs te utuko! ("kletva bogohulniku"). Јасеново [1]
  7. držkrsta do mala prsta ("zdravica koja znači da treba naiskap popiti piće"). Сомбор [1]
  8. krst/krs vam deč ("blaga psovka"; "Ej, krst vam dečji! Zar deca ocu pamet da sole?"). Шурјан Јаша Томић Бока Неузина [1]
  9. bežati od radnje ko đavo odkrsta ("uporno izbegavati posao, biti lenj"; "Bega od radnje ko đavo od krsta"). Јасеново [1]

Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,0 2,1 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  3. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 143.
  4. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 124.
  5. ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 341.
  6. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 66, 100.
  7. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 15, 208, 536.
  8. ↑ Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 87.
  9. ↑ Жито. 1988, 208 стр, стр. 120, 139.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=kȑst&oldid=557038”