kȉla

kȉla

kȉla (српски, ћир. ки̏ла)[уреди]

Именица[уреди]

kȉla, ж

Облици:

  1. kila [1]

Значења:

  1. Jedinica mere za težinu. [1]

Примери:

  1. Mȅćem u šérpu od dȅset lȉtara pȍla vòde i kȉlu ȉ po šèćera. [2] [3] [4] [5] [6] Ченеј Лаћарак Черевић Бешка Стари Сланкамен Суботица Пачир Турија Дероње Равно Село Госпођинци Бегеч Нови Кнежевац Мокрин Кикинда Ново Милошево Нови Бечеј Итебеј Међа Арадац Бока Велики Гај Томашевац Фаркаждин Вршац Павлиш Избиште Сефкерин Јасеново Ловра [1]
  2. Dvȁ dinára bíla kȉla brȁšna. Сремска Каменица [1]
  3. A kȍd nās ȏn valda níje ni jȅo ako ne pòjede pȍla kȉle lȅba odjedàred, jèdan òbrok. [1]
  4. Mesto dvȅsta kȋla, mi njȉma trȉsta kȋla gȕrnemo ȅksēra i gvȏžđa kojekàkvog. Бечеј [1]
  5. Ìmō sam kȉlu duvána. Ђала [1]


Именица[уреди]

kȉla, ж м

Именица[уреди]

kȉla, ж м

Категорије: мед.прен.


Облици:

  1. [[kila {2}]] [1]

Значења:

  1. Ote kli na ko ja na sta je is pa da njem unu tra šnjih or ga na ili nji ho vih de lo va iz nji ho vog pri rod nog le ži šta u su sed nu te le snu šu plji nu ili pod kožu, bruh, hernija. Суботица Турија Змајево Ђурђево Бегеч Нови Кнежевац Ново Милошево Јасеново[1]
  2. Muška osoba bez jednog testisa. Ново Милошево[1]

Синоними:

  1. bruk [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 53, 66, 79, 81, 316.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 70.
  4. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 16, 129.
  5. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 123, 130.
  6. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).

Напомене[уреди]