kȉša
kȉša
kȉša (српски, ћир. ки̏ша)[уреди]
Именица[уреди]
kȉša, ж
Категорије: прен.
Облици:
Значења:
- Olujna kuša, nevreme sa jakom kišom. Меленци[1]
- Velika količina, mnoštvo nečega što se rasipa, teče, pada u obliku komadića, kapljica i sl. Сремска Митровица[1]
Примери:
- Dànaske vȉdīmo da će bȉt sȕtra kȉše. Суботица [1]
- Mòlimo se Bȍgu za kȉšu. Арадац [1]
- Pȁda kȉša ko iz kábla. [2] [3] [4] [5] Иланџа Сремска Митровица Ченеј Ђурђево Ђала Мокрин Ново Милошево Итебеј Кумане Меленци Јаша Томић Зрењанин Фаркаждин Избиште Јасеново [1]
- Pȁla je mȁlo kȉša, dobro, mȁlo se prosúšilo. Велики Гај [1]
Изрази:
- ko lepa luda nakišu [1]
- nit u sȗši glȃda, nit ukȉši rȍda Нови Бечеј [1]
- Kad nȇmakȉše, dòbra je i ròsa ("kad se nema ono što se želi, dobro je i ono što se ima"). Ново Милошево [1]
- namršćen ko nebo predkišu Јасеново [1]
- plakati ko ˜. — Plače ko kiša ("Plače ko kiša"). Јасеново [1]
- pada ˜ ko da sipaš s vedretom Јасеново [1]
- Idu mu suze ko ˜ Јасеново [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 79, 81, 150.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 116, 319, 453.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 140, 143, 150, 164.
- ↑ Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 352, 354.