kòpita
kòpita
kòpita (српски, ћир. ко̀пита)[уреди]
Именица[уреди]
kòpita, ж
Примери:
- Òvo je nȏž, i s tȋm séčemo kòpitu. Ириг [1]
- Ne valjádu mu kòpite. Госпођинци [1]
- Tȏ je tùrpija ràšpa kòjom turpèjišem kòpite. Òblikujem kòpitu (Kv — Sot Ne In; Si Tu BP Fu NS K Ti; Bš It Ž Sf Č J; Čn. [2] [3] [4] [5] [6] [1]
- U mnogim selima, naročito južnog Banata, u čast todorovskih konja mese kolače u vidu konjskog kopita, koje nazivaju „todorčići” ili „kopite”. [7] [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 55, 174.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 52.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 54.
- ↑ Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 96.