kàzan

kàzan

kàzan (српски, ћир. ка̀зан)[уреди]

Облици:

  1. kazȃn Велико Средиште Кајтасово Врачев Гај Делиблато Ковин [1] [2]

Значења:

  1. Sprava za pečenje rakije. [3] [4] Јарковац Вршац[2]

Примери:

  1. Dòvūko sam kàzan, òćū da ispèčem kòmovicu. Бачинци [2]
  2. Nàkupim po čètir-pȅt kȁzāna, ȍndā se pèče ràkija. Бегеч [2]
  3. Nìje mu ni bȉjo pȕn kàzan kòma. Пачир [2]
  4. Deda Sóvrin kàzan je bȉo u Jášu nȃjbȍlji. Tàku ràkiju nísi mȍgo nȉgdi da nȃđeš. [5] [1] Јаша Томић Јамена Вашица Моровић Сремска Рача Сот Кукујевци Ердевик Нештин Мартинци Сусек Свилош Лаћарак Сремска Митровица Шуљам Вогањ Јарак Лединци Врдник Хртковци Платичево Рума Буковац Сремски Карловци Шатринци Обреж Чортановци Прхово Бешка Голубинци Угриновци Бечмен Бољевци Стари Сланкамен Стари Бановци Сурдук Суботица Мартонош Сента Сомбор Бајша Мол Сивац Дрљан Стапар Кула Србобран Лалић Бачко Градиште Деспотово Дероње Бођани Госпођинци Товаришево Ченеј Ђурђево Каћ Руменка Бачка Паланка Ковиљ Гардиновци Ђала Банатско Аранђелово Санад Мокрин Кикинда Радојево Ново Милошево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Итебеј Меленци Житиште Арадац Шурјан Бока Неузина Конак Ботош Перлез Маргита Сакуле Уљма Сефкерин Црепаја Долово Панчево Омољица [2]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  3. Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 104.
  4. Драгана Јовановић-Вечански, Казанџијски занат у Вршцу (с освртом на занатство у Вршцу). — Рад, 35, 1993, 235—242, стр. 239.
  5. Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 167.

Напомене[уреди]