ка̀зан

ка̀зан

ка̀зан (српски, lat. kàzan)[уреди]

Облици:

  1. каза̑н Велико Средиште Кајтасово Врачев Гај Делиблато Ковин [1] [2]

Значења:

  1. Справа за печење ракије. [3] [4] Јарковац Вршац[2]

Примери:

  1. До̀вӯко сам ка̀зан, о̀ћӯ да испѐчем ко̀мовицу. Бачинци [2]
  2. На̀купим по чѐтир-пе̏т ка̏за̄на, о̏нда̄ се пѐче ра̀кија. Бегеч [2]
  3. Нѝје му ни би̏јо пу̏н ка̀зан ко̀ма. Пачир [2]
  4. Деда Со́врин ка̀зан је би̏о у Ја́шу на̑јбо̏љи. Та̀ку ра̀кију ни́си мо̏го ни̏гди да на̑ђеш. [5] [1] Јаша Томић Јамена Вашица Моровић Сремска Рача Сот Кукујевци Ердевик Нештин Мартинци Сусек Свилош Лаћарак Сремска Митровица Шуљам Вогањ Јарак Лединци Врдник Хртковци Платичево Рума Буковац Сремски Карловци Шатринци Обреж Чортановци Прхово Бешка Голубинци Угриновци Бечмен Бољевци Стари Сланкамен Стари Бановци Сурдук Суботица Мартонош Сента Сомбор Бајша Мол Сивац Дрљан Стапар Кула Србобран Лалић Бачко Градиште Деспотово Дероње Бођани Госпођинци Товаришево Ченеј Ђурђево Каћ Руменка Бачка Паланка Ковиљ Гардиновци Ђала Банатско Аранђелово Санад Мокрин Кикинда Радојево Ново Милошево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Итебеј Меленци Житиште Арадац Шурјан Бока Неузина Конак Ботош Перлез Маргита Сакуле Уљма Сефкерин Црепаја Долово Панчево Омољица [2]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  3. Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 104.
  4. Драгана Јовановић-Вечански, Казанџијски занат у Вршцу (с освртом на занатство у Вршцу). — Рад, 35, 1993, 235—242, стр. 239.
  5. Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 167.

Напомене[уреди]