izàlaziti

izàlaziti

izàlaziti (српски, ћир. иза̀лазити)[уреди]

Глагол[уреди]

izàlaziti, {{{вид}}} непрел.

Категорије: прен.


Облици:

  1. izalaziti, -im [1]
  2. izalaziti [1]

Значења:

  1. Napuštati, ostavljati neko zatvoreno ili ograđeno mesto, prostor, odlaziti, udaljavati se. [2] [3] Суботица Нови Кнежевац Итебеј Фаркаждин Сефкерин[1]
  2. Napustiti, ostaviti neko zatvoreno ili ograđeno mesto, prostor, otići, udaljiti se. [1]
  3. Privesti kraju, završiti nešto (školu i sl.). [1]
  4. Proći, navršiti se (o vremenu). [1]

Примери:

  1. A lépi dȁnovi — pčȅle rȃde, izlȁze. Избиште [1]# Ми̏ изила̏зимо из а̀влије и иде́мо на̏поље. Вршац [1]# Чѝстије ко̀д на̄с у Кѝкӣнду: бар ѝза̄ђеш на фри̏шак лу̏фт, та̏мо — ѝ[з] собе у̀ кӯјну. [4] [5] [6] [7] [8] Кикинда Моровић Беркасово Вишњићево Мартинци Нештин Чалма Платичево Врдник Лединци Павловци Буђановци Краљевци Мали Радинци Чортановци Сремски Михаљевци Инђија Шимановци Деч Добановци Бољевци Јаково Пачир Сомбор Сивац Турија Бачко Градиште Равно Село Госпођинци Ченеј Српски Крстур Нови Кнежевац Башаид Нови Бечеј Итебеј Кумане Житиште Елемир Арадац Фаркаждин Чента [1]# А о́на иза̑ђе на вра́та у дво̏риште. [9] Павлиш Житиште Јаша Томић Зрењанин Добрица Крушчица Ченеј [1]
  2. Ȍnda žȅne, ljȗdi izȃđu, svȉ glȅdaju kȁko mȋ ȉgrāmo, i kȁko pȅvāmo. Бачинци [1]# Чи̏м иза̏ђеш и[з] шко̏ле, о̏ма пра̏виш пр́љак. Јасеново [1]# О́на, чи̏м мртва̑ц иза̑ђе из а́влије, о́на у̏зме те̑ ча̏ше, кри́гле, ми ка̑жемо кри́гле, то су ве̏лике ча̏ше, бока́ли. Избиште [1]# Кад сам иза̀шо из о̏сно̄вне шко̏ле, о̏ндак сам по̏чо ра́дити као у̀ на̄дницу, као де́те, и по̏сле сам слу́жио код га̑зда. [1]
  3. Kad sam izàšla i[z] škȍle, gȍdinu dana sam ìšla ȕ polje da rȃdim. [10] Зрењанин [1]# Кад ѝза̄ђе два́десет и јѐдан да̑н — ако је дѐво̄јка издолѐка: ѝз Мелена̄ца јел из Кѝкӣнде — онда ѝду сва̏тови на ко̀нак. [11] Ново Милошево [1]


Синоними:

  1. izići [1]


Изрази:

  1. izáći kome iz vȍlje ("izgubiti nečiju naklonost, ne dopadati se više"). Вршац [1]
  2. izaći na kraj ("složiti se, sporazumeti se"). Ново Милошево [1]
  3. izašlo delo na vȉdelo ("otkriti se, obelodaniti se"). Јасеново [1]
  4. izlaziti na kraj ("slagati se, sporazumevati se"). Ново Милошево [1]
  5. Izáći na vȉdelo ("otkriti se, obelodaniti se"). Сомбор Вршац [1]
  6. izáći na lȕft ("izaći na svež vazduh, u prirodu"). Вршац [1]
  7. jedvaizlaziti na kraj ("teško, oskudno živeti"). Ново Милошево [1]
  8. izaći na gušu ("osećati teškoću"; "Ȍće dúša da mi ìzāđe na gȕšu"). Шимановци [1]
  9. ȍće dúša da miìzāđe na gȕšu ("teško je"). Шимановци [1]
  10. izáći kòme na vȓ gláve ("dosaditi kome"). Вршац [1]
  11. izáći iz opȃnka ("biti seljačkog porekla"). Вршац [1]
  12. izaći na oči nekome ("imati smelosti pojaviti se pred nekim, suočiti se s nekim"; "Ne sme na oči da mu izađe"). [1]
  13. Bàtina je iz rȁjaizàšla ("fizičko kažnjavanje je neophodno"; "K"). Футог Ковиљ [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 246.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 215.
  4. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 122, 136.
  5. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 353.
  6. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 116, 186, 195.
  7. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 103, 129.
  8. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 213, 215.
  9. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 56, 61.
  10. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 150, 158.
  11. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 126.

Напомене[уреди]