izalaziti

izalaziti

izalaziti (српски, ћир. изалазити)[уреди]

Глагол[уреди]

izalaziti, {{{вид}}} непрел.

Глагол[уреди]

izalaziti, {{{вид}}} непрел.

Категорије: прен.


Облици:

  1. -im [1]

Значења:

  1. Napuštati, ostavljati neko zatvoreno ili ograđeno mesto, prostor, odlaziti, udaljavati se. [2] [3] Суботица Нови Кнежевац Итебеј Фаркаждин Сефкерин[1]
  2. Napustiti, ostaviti neko zatvoreno ili ograđeno mesto, prostor, otići, udaljiti se. [1]
  3. Privesti kraju, završiti nešto (školu i sl.). [1]
  4. Proći, navršiti se (o vremenu). [1]

Примери:

  1. A lépi dȁnovi — pčȅle rȃde, izlȁze. Избиште [1]
  2. Mȉ izilȁzimo iz àvlije i idémo nȁpolje. Вршац [1]
  3. Čìstije kòd nās u Kìkīndu: bar ìzāđeš na frȉšak lȕft, tȁmo — ì[z] sobe ù kūjnu. [4] [5] [6] [2] [3] Кикинда Моровић Беркасово Вишњићево Мартинци Нештин Чалма Платичево Врдник Лединци Павловци Буђановци Краљевци Мали Радинци Чортановци Сремски Михаљевци Инђија Шимановци Деч Добановци Бољевци Јаково Пачир Сомбор Сивац Турија Бачко Градиште Равно Село Госпођинци Ченеј Српски Крстур Нови Кнежевац Башаид Нови Бечеј Итебеј Кумане Житиште Елемир Арадац Фаркаждин Чента [1]
  4. A óna izȃđe na vráta u dvȍrište. [4] Павлиш Житиште Јаша Томић Зрењанин Добрица Крушчица Ченеј [1]
  5. Ȍnda žȅne, ljȗdi izȃđu, svȉ glȅdaju kȁko mȋ ȉgrāmo, i kȁko pȅvāmo. Бачинци [1]
  6. Čȉm izȁđeš i[z] škȍle, ȍma prȁviš pŕljak. Јасеново [1]
  7. Óna, čȉm mrtvȃc izȃđe iz ávlije, óna ȕzme tȇ čȁše, krígle, mi kȃžemo krígle, to su vȅlike čȁše, bokáli. Избиште [1]
  8. Kad sam izàšo iz ȍsnōvne škȍle, ȍndak sam pȍčo ráditi kao ù nādnicu, kao déte, i pȍsle sam slúžio kod gȃzda. [1]
  9. Kad sam izàšla i[z] škȍle, gȍdinu dana sam ìšla ȕ polje da rȃdim. [4] Зрењанин [1]
  10. Kad ìzāđe dvádeset i jèdan dȃn — ako je dèvōjka izdolèka: ìz Melenāca jel iz Kìkīnde — onda ìdu svȁtovi na kònak. [4] Ново Милошево [1]


Синоними:

  1. izići [1]


Изрази:

  1. izáći kome iz vȍlje ("izgubiti nečiju naklonost, ne dopadati se više"). Вршац [1]
  2. izaći na kraj ("složiti se, sporazumeti se"). Ново Милошево [1]
  3. izašlo delo na vȉdelo ("otkriti se, obelodaniti se"). Јасеново [1]
  4. izlaziti na kraj ("slagati se, sporazumevati se"). Ново Милошево [1]
  5. Izáći na vȉdelo ("otkriti se, obelodaniti se"). Сомбор Вршац [1]
  6. jedvaizlaziti na kraj ("teško, oskudno živeti"). Ново Милошево [1]
  7. Bàtina je iz rȁjaizàšla ("fizičko kažnjavanje je neophodno"; "K"). Футог Ковиљ [1]
  8. izaći na gušu ("osećati teškoću"; "Ȍće dúša da mi ìzāđe na gȕšu"). Шимановци [1]
  9. ȍće dúša da miìzāđe na gȕšu ("teško je"). Шимановци [1]
  10. izáći kòme na vȓ gláve ("dosaditi kome"). Вршац [1]
  11. izáći iz opȃnka ("biti seljačkog porekla"). Вршац [1]
  12. izaći na oči nekome ("imati smelosti pojaviti se pred nekim, suočiti se s nekim"; "Ne sme na oči da mu izađe"). [1]
  13. izáći na lȕft ("izaći na svež vazduh, u prirodu"). Вршац [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 246. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  3. 3,0 3,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 215. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 122, 136. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  5. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 353.
  6. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 116, 186, 195.

Напомене[уреди]