gumen

gumen

gumen (српски, ћир. гумен)[уреди]

Облици:

  1. -o, -a [1]
  2. gȕmen, gùmen [1]

Значења:

  1. Koji je od gume; koji ima delove od gume. [1]
  2. Kola sa gumenim točkovima i lotrama od običnih kola. [1]

Примери:

  1. Ȏn dòšo da kȗpi lo gò va ne òpānke, òne gùmene òpānke. Нови Сад [1]
  2. Ȍn je nòsio gùmene čȉ zme. Шимановци [1]
  3. Ȉmadu korélca na gùmene tòčkove. [2] Сенпетер Кула Ђала [1]# То̑ је опа̏нак гу̏мен. Избиште [1]
  4. Lȍpta je kao jáje vȅlika — gȕmena lȍpta pa otskȃče. [3] Ботош [1]# То̑ су па̏орска ко̀ла, а гу̀мена ко̏ла имају ко́чнице, но̏жну или ру̏чну. [4] [5] Кула Иђош Меленци Тараш Ковин [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII,997, 586 стр, стр. 53.
  3. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII,981,07—306, стр.71.
  4. Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет),984,58 стр.
  5. Багрем бели.986,46 стр, стр. 44.

Напомене[уреди]