golišav
golišav
golišav (српски, ћир. голишав)[уреди]
Облици:
Значења:
- Koji je nedovoljno odeven. [1]
- Neodeven, nag. Нови Кнежевац[1]
- Koji je bez nečega čime je prirodno pokriven ili obrastao. [1]
- Koji je bez čega uobičajenog. [1]
Примери:
- Sȁd ȉdi golìšav. Шимановци [1]
- Što si izàšla nȁpolje tàko golìšava, dȉ ti je bȗnda?. [2] [3] Ченеј Врдник Суботица [1]
- Óne svȅ, pa i prȇ je tȍ bílo, te bikíni, tàko golìšave. Велики Гај [1]# Ди̏ ћеш та́ко голи́шав од срамо̀те?. Вршац [1]# Сву́ци се голѝшав да те до̀ктор прегле́ди. [4] [5] [3] Ченеј Госпођинци Српски Крстур Ново Милошево Итебеј Деска Иванда [1]
- Tȍm štògod fȁli kad je golìšav izìšo na sòkāk. Пачир [1]# Шпиглер он је голишав, ди која шкрља. [6] Перлез Иванда [1]
- Mȁnje-vȉše z-òtu rȉbu, al se vȉdlo i nȅšto, da prostíte, golìšava léđa, i sàmo léđa smo vȉdli cŕno kȁv bívol. [7] Итебеј [1]# Та̏чно им изву́ку са̏в ме̑д. Ове о̏стану голи̏шаве. Иланџа [1]# До̀године ви̏ше не́ћу да са̑дим о̀во цве̑ће голѝшаво, него ћу да тра̑жим да поса̑дим ру́же и гладио́ле. [3] Ченеј [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 289.
- ↑ 3,0 3,1 3,2 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 136.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 17.
- ↑ Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 506.