du

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

du (немачки)

Падеж
Номинатив du
Генитив deiner
Датив dir
Акузатив dich

Слогови: du

Изговор:

IPA: [duː]  
Loudspeaker.svg
(датотека)

Значења:

ти

Порекло:

Потиче од средњевисоконемачког „dū, duo“, старовисоконемачког „dū, t(h)ū“, прагерманског „*þu“, праиндоевропског „*tu“. Реч се у савременом облику бележи почев од 8. века.[1]

Примери:

  1. Hörst du mir zu?
  2. Willst du mit mir ausgehen?
  3. Wenn du dich jetzt nicht beeilst, verpasst du den Bus.

Изреке и пословице:

  1. Wie du mir, so ich dir.


Преводи

  • Италијански: [1] tu it
  • Португалски: [1] tu pt


du (шведски)

шведска заменица
Номинатив Датив / акузатив Присвојна EN Присвојна ETT Присвојна мн.
du dig din ditt dina

Изговор:

IPA: dʉː  
Loudspeaker.svg
(датотека)

Значења:

  1. ти

Примери:

Du är min bästa kompis.
Ти си мој најбољи друг.
Jag såg dig igår.
Видео сам те јуче.
Dina pennor ligger på mitt bord.
Твоје оловке су на мом столу.


Сродни чланци са Википедије:

du


Преводи

  • Италијански: [1] tu it
  • Португалски: [1] tu pt

Референце

  1. Friedrich Kluge, bearbeitet von Elmar Seebold: Etymologisches Wörterbuch der deutschen Sprache. 24., durchgesehene und erweiterte Auflage. Walter de Gruyter, Berlin/New York 2001, ISBN 978-3-11-017473-1 стр. 218.