droždina
droždina
Именица
[уреди]droždina, ж
Облици:
Значења:
- Sitni ostaci posle topljenja slanine ili voska. [1]
- Krupne mrve. [1]
- Zrna grožđa koja otpadnu s grozda na dnu suda. [1]
- Kašasta masa koja ostane posle ceđenja grožđa. [1]
Примери:
- Pravila sam pogačice od droždine. Бегеч [1]
- Dròždina bi dòšla òno kad se ìstopi vȍsak pa òno što òstane. Рума [1]
- Vȍsak se tòpi nà sūncu ili se kȕva u vòdi. Vȍsak ìspliva gȍre, a dròždina ispod vȍska. To i dròždinu ȍndak pròdām, ìmā dȍsta dȍbīti òd njē, sàmo ko je vrédan. Ердевик [1]
- Tȏ je jȃko fȋno za pògačice, sa dròždinōm. [2] [3] Суботица Јамена Вашица Моровић Кукујевци Визић Нештин Дивош Сремска Митровица Черевић Бешеново Кленак Јарак Буђановци Сремски Карловци Крушедол Нови Карловци Мартонош Жедник Пачир Светозар Милетић Сомбор Сивац Бачко Петрово Село Бачки Брестовац Кула Врбас Србобран Бачко Градиште Дероње Змајево Бођани Товаришево Жабаљ Каћ Мошорин Нови Сад Футог Гардиновци Ђала Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Мокрин Кикинда Бочар Радојево Ново Милошево Српска Црња Башаид Меленци Тараш Јаша Томић Томашевац Пландиште Идвор Чента Вршац Дебељача Сефкерин Долово Омољица [1]# Дола̏зе код на̑с Србија́нци на мага̑рце, на ма̏зге, ку̏повали су те̑ дрожди̏не, шта су о̏ни од то̏г ства́рали. [2] Избиште Алибунар Јасеново Дупљаја Бела Црква Дубовац Ковин [1]# По̀јели смо чва́рке, а з дро̏ждином сам ме́сила по̀гачице. [2] Лаћарак Сусек Свилош Равно Село Ђурђево Међа Јаша Томић Орловат Баваниште [1]# Какве си ово дрождине метла у кастролу?. [4] Мокрин [1]# Дро̀ждина ко̀ја о̀стане од гро̑жђа зо̀ве се ко̀мина. [5] Ченеј [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
- ↑ Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр.
- ↑ Иванка Рајков, Прилог за дијалектолошки речник говора Мокрина. — ППЈ, 7, 1971, 187—192, стр. 188.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).