дрождина

дрождина

дрождина (српски, lat. droždina)[уреди]

Именица[уреди]

дрождина, ж

Облици:

  1. дрождине [1]
  2. дро̀ждина, дро̏ждина, дрожди̏на [1]
  3. дро̀ждина [1]
  4. дрожди̏на Јасеново [1]

Значења:

  1. Ситни остаци после топљења сланине или воска. [1]
  2. Крупне мрве. [1]
  3. Зрна грожђа која отпадну с грозда на дну суда. [1]
  4. Кашаста маса која остане после цеђења грожђа. [1]

Примери:

  1. Правила сам погачице од дрождине. Бегеч [1]
  2. Дро̀ждина би до̀шла о̀но кад се ѝстопи во̏сак па о̀но што о̀стане. Рума [1]
  3. Во̏сак се то̀пи на̀ сӯнцу или се ку̏ва у во̀ди. Во̏сак ѝсплива го̏ре, а дро̀ждина испод во̏ска. То и дро̀ждину о̏ндак про̀да̄м, ѝма̄ до̏ста до̏бӣти о̀д ње̄, са̀мо ко је вре́дан. Ердевик [1]
  4. То̑ је ја̑ко фи̑но за по̀гачице, са дро̀ждино̄м. [2] [3] Суботица Јамена Вашица Моровић Кукујевци Визић Нештин Дивош Сремска Митровица Черевић Бешеново Кленак Јарак Буђановци Сремски Карловци Крушедол Нови Карловци Мартонош Жедник Пачир Светозар Милетић Сомбор Сивац Бачко Петрово Село Бачки Брестовац Кула Врбас Србобран Бачко Градиште Дероње Змајево Бођани Товаришево Жабаљ Каћ Мошорин Нови Сад Футог Гардиновци Ђала Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Мокрин Кикинда Бочар Радојево Ново Милошево Српска Црња Башаид Меленци Тараш Јаша Томић Томашевац Пландиште Идвор Чента Вршац Дебељача Сефкерин Долово Омољица [1]# Дола̏зе код на̑с Србија́нци на мага̑рце, на ма̏зге, ку̏повали су те̑ дрожди̏не, шта су о̏ни од то̏г ства́рали. [2] Избиште Алибунар Јасеново Дупљаја Бела Црква Дубовац Ковин [1]# По̀јели смо чва́рке, а з дро̏ждином сам ме́сила по̀гачице. [2] Лаћарак Сусек Свилош Равно Село Ђурђево Међа Јаша Томић Орловат Баваниште [1]# Какве си ово дрождине метла у кастролу?. [4] Мокрин [1]# Дро̀ждина ко̀ја о̀стане од гро̑жђа зо̀ве се ко̀мина. [5] Ченеј [1]


Синоними:

  1. трова [1]


Примери:

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  3. Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр.
  4. Иванка Рајков, Прилог за дијалектолошки речник говора Мокрина. — ППЈ, 7, 1971, 187—192, стр. 188.
  5. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).

Напомене[уреди]