Пређи на садржај

drékati

drékati

drékati (српски, ћир. дре́кати)

[уреди]

Глагол

[уреди]

drékati, {{{вид}}} непрел.

Категорије: об.


Облици:

  1. drekati, dréčim [1]
  2. drekati [1]
  3. drȇknem, drekati [1]

Значења:

  1. Snažno viknuti. [1]

Примери:

  1. Ȍnda òne sȁm lúpaju u tȏ, i cíče, dréče, svȅ kòmšije tȏ čȕju. [2] [3] Товаришево Српски Крстур Томашевац Орловат Фаркаждин Сефкерин Црвена Црква [1]
  2. I jȃ sam ȍnda tàko tȗ spȅvala spȅsmu, sàstavila, da mȏraš dré kati. Дероње [1]# Шта̏ дре́чиш, не бо̀ле то̑ баш та̀ко. [4] [5] [6] [7] Деска Суботица Турија Равно Село Жабаљ Чуруг Госпођинци Ђурђево Каћ Нови Сад Српски Крстур Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Санад Мокрин Падеј Кикинда Ново Милошево Башаид Нови Бечеј Итебеј Кумане Меленци Житиште Тараш Јаша Томић Шурјан Бока Томашевац Орловат Перлез Фаркаждин Чента Сефкерин Сенпетер Ченеј Иванда [1]
  3. Máni je nek dréči. Próće je. I jȃ sam drékala na svȁ ústa kad me je mȏj bȋvši máno, dok nísam srȅla drȕgog. Tàko će i òna. Неузина [1]# О̑н г[а] у̀ва̄ти, и г[а] у̀ва̄ ти за̏ ногу. Но̀га ме̏кана, не̑ма кости̑ју, и о̏ндак је де́те у̀стало и о̀чило дре́каући о̀ткуд је до̀шло. Бока [1]
  4. Drékaući je òt šo u komšìluk. [8] [9] Перлез Итебеј Међа Житиште Бока Црепаја [1]# Дре́че ма̏тице, о̀ћеду на̏поље. [10] Деспотово Јарак Чуруг Змајево [1]# Кад дре̑кнем, и̏ма да те не̑ма!. Нови Бечеј [1]
  5. Kad jȃ drékno, ȍndak tèbi drékala krȁva u vàvliju. [11] [12] Фаркаждин Српски Крстур Ново Милошево [1]


Изведене речи:

  1. drékanje [1]
  2. drékniti dréknuti [1]


Синоними:

  1. derati [1]
  2. pevati [1]


Изрази:

  1. [1]
  2. pril sad drékajūći Кикинда Кумане [1]

Референце

[уреди]
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 270.
  3. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 288, 385, 391.
  4. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 301.
  5. ↑ Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92, стр. 66.
  6. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 255, 453.
  7. ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  8. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 324.
  9. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 191, 255, 489.
  10. ↑ Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  11. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 275.
  12. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 219, 385.

Напомене

[уреди]
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=drékati&oldid=547114”