дре́кати

Пређи на навигацију Пређи на претрагу

дре́кати

дре́кати (српски, lat. drékati)[уреди]

Глагол[уреди]

дре́кати, {{{вид}}} непрел.

Категорије: об.


Облици:

  1. дрекати, дре́чим [1]
  2. дрекати [1]
  3. дре̑кнем, дрекати [1]

Значења:

  1. Снажно викнути. [1]

Примери:

  1. О̏нда о̀не са̏м лу́пају у то̑, и ци́че, дре́че, све̏ ко̀мшије то̑ чу̏ју. [2] [3] Товаришево Српски Крстур Томашевац Орловат Фаркаждин Сефкерин Црвена Црква [1]
  2. И ја̑ сам о̏нда та̀ко ту̑ спе̏вала спе̏сму, са̀ставила, да мо̑раш дре́ кати. Дероње [1]# Шта̏ дре́чиш, не бо̀ле то̑ баш та̀ко. [4] [5] [6] [7] Деска Суботица Турија Равно Село Жабаљ Чуруг Госпођинци Ђурђево Каћ Нови Сад Српски Крстур Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Санад Мокрин Падеј Кикинда Ново Милошево Башаид Нови Бечеј Итебеј Кумане Меленци Житиште Тараш Јаша Томић Шурјан Бока Томашевац Орловат Перлез Фаркаждин Чента Сефкерин Сенпетер Ченеј Иванда [1]
  3. Ма́ни је нек дре́чи. Про́ће је. И ја̑ сам дре́кала на сва̏ у́ста кад ме је мо̑ј би̑вши ма́но, док ни́сам сре̏ла дру̏гог. Та̀ко ће и о̀на. Неузина [1]# О̑н г[а] у̀ва̄ти, и г[а] у̀ва̄ ти за̏ ногу. Но̀га ме̏кана, не̑ма кости̑ју, и о̏ндак је де́те у̀стало и о̀чило дре́каући о̀ткуд је до̀шло. Бока [1]
  4. Дре́каући је о̀т шо у комшѝлук. [8] [9] Перлез Итебеј Међа Житиште Бока Црепаја [1]# Дре́че ма̏тице, о̀ћеду на̏поље. [10] Деспотово Јарак Чуруг Змајево [1]# Кад дре̑кнем, и̏ма да те не̑ма!. Нови Бечеј [1]
  5. Кад ја̑ дре́кно, о̏ндак тѐби дре́кала кра̏ва у ва̀влију. [11] [12] Фаркаждин Српски Крстур Ново Милошево [1]


Изведене речи:

  1. дре́кање [1]
  2. дре́книти дре́кнути [1]


Синоними: дре́кати

Изрази:

  1. [1]
  2. прил сад дре́кајӯћи Кикинда Кумане [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 270.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 288, 385, 391.
  4. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 301.
  5. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92, стр. 66.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 255, 453.
  7. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  8. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 324.
  9. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 191, 255, 489.
  10. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  11. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 275.
  12. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 219, 385.

Напомене[уреди]