dokúčiti

dokúčiti

dokúčiti (српски, ћир. доку́чити)[уреди]

Глагол[уреди]

dokúčiti, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. dokučiti, dòkūčim [1]

Значења:

  1. Razumeti, shvatiti. [1]

Примери:

  1. Nije mogao dokučiti pravu istinu. [2] Бегеч Мол [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига1),968,48 стр, стр. 94.

Напомене[уреди]