доку́чити

доку́чити

доку́чити (српски, lat. dokúčiti)[уреди]

Глагол[уреди]

доку́чити, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. докучити, до̀кӯчим [1]

Значења:

  1. Разумети, схватити. [1]

Примери:

  1. Није могао докучити праву истину. [2] Бегеч Мол [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига1),968,48 стр, стр. 94.

Напомене[уреди]